★★ Fog Developer ★★

Napolju je vejalo. Kroz prozor sam gledao kako se grane drveća savijaju pod opterećenjem koje ih je iznenada snašlo. Do preključe je bilo prilično toplo, a danas se činilo kao da mi je potrebna oprema za ekspediciju na južni pol samo da bih otišao do prodavnice. I zaista, ta oprema je bila potrebna. Pola metra snega za pola dana je priličan izazov kada se ne ide utabanim stazama. U tek probuđenom Titelu još niko nije utabao svoj put. Tek na ponekom mestu naletiš na nečiji trag koji, niti je igde počinjao, niti se igde završavao - dubok u početku, zavejan na kraju. Nedugo posle toga i moj je trag nestao pod belim pokrivačem zaborava. Pre podne su se, pod teretom snega, žice na banderi dodirnule. Nije to bio novogodišnji vatromet, već uobičajena situacija u ovom podneblju u ovim vremenskim prilikama. Ovaj događaj je označio jednu neumitnu stvarnost: nema struje baš u mom delu grada! A sivo nebo išarano snežnim pahuljama nije probudilo nadu da će se to promeniti u narednih nekol

Srećno Badnje veče i Božić svim čitaocima našeg bloga i našim vernim prijateljima koji ove praznike slave po gregorijanskom kalendaru! Želimo Vam da ove praznične dane provedete okruženi divnim ljudima u sreći i veselju! Želimo Vam puno ljubavi i poštovanja!

Ljudi koji prate ovaj blog su navikli na moje priče, ali takođe i na slikovite opise koji mi služe da bi im predočio rešenja nekog problema ili kako bi im ponudio neke mogućnosti koje mogu preduteti u situaciji u kojoj se nalaze. Jedan od takvih slikovitih opisa se nalazi i u tutorijalu "Kako sprečiti zlonamernu manipulaciju Vašim AdSense nalogom" . U ovom tutorijalu sam čitaocu ispričao jednu prilično morbidnu priču o dvojici staraca koji žive kao cimeri u staračkom domu. Naravno, iako satirična i (možda previše) cinična, ova priča se završava tragično. Tokom osmišljavanja i pisanja te priče, na um mi je palo da brzinski pretražim internet i time istražim koliko je priča udaljena od stvarnosti. Nadao sam se da toga nema u većoj meri i da će priča biti shvaćena onako kako je i osmišljena - kao karikiranje stvarnosti kakvo se može videtu u crtanim filmovima (npr Tom i Džeri). Međutim, dovoljna je bila prva strana Google pretrage da me razuveri! Užasi prve strane Googl

Ovaj blog čitaju ljudi iz svih krajeva sveta i svako je dobrodošao. Nekako, najviše se iznenadim i najviše budem srećan kada mi "bljesne" i upadne neki čitalac iz neke daleke i egzotične zemlje. Drugo je pitanje da li (i šta) taj posetioc razume ono šta je ovde napisano. Znam da Google translate radi odličan posao, ali da li ga taj čitalac i koristi? Sa druge strane postoji nešto što je politika i u šta se ja ne mešam. Pažljivijem čitaocu je to dobro poznato. Na osnovu politike se menjaju čitave države, njihove granice, njihova ekonomija... Pokušavajući da izbegavam političke stavove ponekad se udaljim od odnosa politike i realnog stanja na terenu. Tako me je i ovog trenutka pomalo zatekla situacija koju sam ugledao na Bloggerovoj tabli za praćenje statistika poseta. Naime, tamo mi je prikazana sledeća slika: Ovo je prvi čitaoc sa Kosova na ovom blogu ikada! Da li su njihove posete do ovog trenutka bili vođeni kao posete iz Srbije ja ne mogu znati jer nisam

Već neko vreme se spekuliše da Google gasi svoju društvenu mrežu koju je pokrenuo davne 2011. godine. Iako ova mreža nikada nije bila miljenica širokih narodnih masa, G+ je bila sjajna socijalna platforma. Njeni kvaliteti su se naročito isticali prilikom SEO pozicioniranja, jer su se linkovi sa Google Plus-a tretirali kao kvalitetni, tako da su blogeri i manji objavljivači lakše dolazili do publike. Korisnici su ipak ukazali više poverenja njenim konkurencijama (facebook i twitter se izdvajaju po broju korisnika).  Razlog za to možda leži u činjenici da je neko vreme Google "prisiljavao" korisnike svojih servisa da koriste i G+ tako što je objedinio sve naloge u jedan koji je bio direktno vezan za Google Plus profil. Čak ni to nije pomoglo da korisnici provedu više od par sekundi dnevno na ovoj društvenoj mreži. Zbog toga je ova socijana mreža bila prozvana "mrežom duhova". Čak ni ovo nije bio razlog za gašenje ove platforme, sve dok se u pitanje nije

Cilj je postignut Shvativši šta se dešava, niste se libili da izvršite prijavu zlonamernog kliktanja po Vašim reklamama. Mnogo dana posle toga se Vaš cimer još uvek pokrivao preko glave kada bi uzimao svoj lap top u ruke. To je bilo propraćeno njegovim gotovo ludačkim kikotanjem. Niste se obazirali na to. Sa te strane ste bili potpuno bezbedni. Vi ste nastavili da trošite svoje slobodno vreme u razmišljanju kako da instalirate firmware u njegov HAL 9000, kako da napravite neku sabotažu, kako da neprimetno presolite cimerovo jelo i kako da smuvate Margaretu iz 128-ice. I tako su Vam prolazili dani. Nakon par meseci, u cik zore, dok ste još uvek slatko sanjali kako bez korišćenja ruku razmenjujete veštačke zube sa gorepomenutom Margaretom, osetili ste da Vas neko posmatra. Otvorili ste oči, i sa neskrivenim iznenađenjem, primetili ste kako ispred Vas stoji neki poštar. U ruci je držao ček na kome je pisalo Google AdSense. Pomislili ste da je ovo samo san, prouzrokovan preve

Bombardovanje klistirima Tog jutra je skoro sve bilo uobičajeno. Oko pola pet su Vas probudili za veliko spremanje sredom u pola šest ujutru, što je podrazumevalo mnogo toga. Osećali ste se kao u haremu dok su dve medicinske sestre trčale okolo Vas. Znate da morate malo da uživate u toj mladosti i lepoti, makar ta dva minuta pre početka Tantalovih muka. Prva medicinska sestrica se brzo snašla i okrenula Vas na bok skidajući Vam donji deo pidžame zajedno sa gaćicama. Osetili ste klistir hladan kao led kako ispunjava najtoplije mesto Vašeg tela. Zatim osećate kako je druga, prilično brzim pokretima, nabila kateter na jedno drugo mesto. Krenula Vam je muška suza... A svi znaju da je ta suza najteža. Na drugom krevetu se Vaš cimer kliberio k'o da je pomahnitao. Neka. Ko se poslednji smeje - najslađe se smeje. Vi znate da i njega za deset minuta isto to čeka. Tada ćete se i Vi nasmejati, mnogo zlobnije i mnogo pokvarenije nego što on to radi. Tako je i bilo. Posle možda čak i

Zloupotreba Vaših AdSense identifikatora Dva meseca pre nego što ste doživeli izbacivanje iz AdSense programa, dan ste proveli standardno. Igrali ste šah i mice, zatim gledali TV, a u poslepodnevnim satima ste na nekim čudnim sajtovima pretraživali da li postoji neki piratski firmware za cimerov HAL 9000 (aparat za održavanje vitalnih životnih funkcija). Ovo poslednje Vam je bilo potrebno jer ste želeli da imate daljinsku kontrolu nad dotokom kiseonika ili količine i vrste lekova koji se unose u njegov organizam putem infuzije. Oduvek ste voleli takve igrice, koje su Vam se činile uzbudljivije čak i od tetrisa. Vašoj euforiji nije bilo kraja kada ste taj firmware i pronašli. Brzo ste pritisnuli dugme za preuzimanje i u tom trenutku ste u novoj kartici slučajno otvorili AdSense kontrolnu tablu. Da ste bili malo pažljiviji primetili bi nešto sumnjivo. Ovako ste je brzo zatvorili jer ste imali neke druge namere i druge teme za istraživanje: kako neprimetno instalirati zaraženi fir

Pare su na internetu - treba ih samo pokupiti Čuli ste negde od nekoga da ima nekakva "internet" zarada. Sve što Vam je potrebno je da imate sopstveni blog, sajt ili YouTube kanal. Naravno, odmah posle toga kreirate nešto od toga u nadi da ćete se obogatiti. Na Vašu žalost, ništa se ne dešava. Raspitujete se okolo i shvatate da blog, sajt ili YouTube  sami od sebe neće doneti nikakve pare. Morate na njima plasirati reklame. Opet se raspitate i odlučite se za Google-ovu AdSense varijantu. Ali, ne lezi vraže, da bi ste uopšte mogli da postavite reklame na svoj blog, sajt ili YouTube potrebno je da ispunite i određene uslove. Zatim se potrudite i ispunite te tražene uslove pa naivno pomislite da ste na konju. Možda Vam je trebalo malo vremena i živaca, ali opet je bilo lakše nego da ste polagali  vozački ispit za space shuttle i konkurisali za astronauta u NASA-i. I tako... Prolaze meseci, godine, decenije i vekovi a Vi ne možete da dođete do one granice od 70 € kako b

Elem, stvarno ću morati da prekinem da pišem ovakve tekstove . Pre svega, nisam nekakav drama queen (nit' volim drame, nit' sam žensko pa kako onda da se ubacim u tu ulogu?!?), ali tu je novi izazov male ali vredne blogerske zajednice na koji (po)neki put vredi i odgovoriti. Redovni čitaoci ovog bloga su bili upoznati sa činjenicom da se on lagano kretao u pravcu gašenja. Da se ne bih ponavljao, na gornjem linku postoje i objašnjenja zašto se (nije) ugasio. Inat, bes, bol i realnost Ovaj blog se nalazi na internetu pa je samim tim deo izvesnog "virtuelnog" života. Njegov osnivač i autor većine tekstova ipak živi u realnom životu. Autor se trudi da realnost retko kada preslika na ovaj blog, jer cilj njegovih tekstova nikada nije bio kreiranje problema, već pokušaj identifikovanja i rešavanja određenih pojava i zavrzlama. Međutim, priroda ovakvih tekstova je takva da relanost mora biti upletena u njih. Zbog toga ću sada napraviti malu digresiju u odnosu na

U tami samo Monitor svetli Prokleta dama Jaše na metli! Stari pod škripi I prozori raspali To komšija proverava Da li ste zaspali. Vetar otvara vrata I mrsi tvoju kosu Jorgan ne pokriva Malenu nogu bosu. Hladno je tamo I hvata se inje Preko praznine Preko čamotinje. Ulicom nešto urla Kao da je zombi Nestade u tami Neki crni kombi. Sa stola se miču Iz prošlosti vampiri Sa pesmama to su Požuteli papiri. Stara mumija Svog sna se seti Kada pogleda cenu Odela na etiketi. A vreme prolazi Uz loše stihove Mora da se pazi Na duhove njihove. Hladno je tamo I hvata se inje Preko praznine Preko čamotinje.

Prolazeći između rafova lokalne prodavnice kao i svi lokalni zgubidani, blenuo sam u skupe proizvode a birao jeftine. A na današnji dan, u ponudi ima i (kao) jeftinih stvari. U trgovačkom kalendaru je neki "uvezeni" praznik, koji bi trebao da bude melem za džep. A džep ne traži melem, već iglu i konac da se pokrpi... Na rafu sa teglama su se žutile, (po)zelenile i crvenile razne povrćke saterane u svoje poslednje obitavalište u vidu staklene teglice. Iz jedne su se na mene smešile i neke cvekle, dok su plivale u sopstvenom soku . U tom trenutku mi se baš (pri)jela ta crvena poslastica. Uzeo sam je i stavio u korpu i produžio dalje. Mislim da su mi se baš jele još dok sam ih stavljao u kesu (koju sam morao da platim čitavih 2 dinara!!! To potrošači nikada neće nit' zaboraviti, nit' oprostiti, samo da se zna!!!). Međutim, već na par koraka od marketa sam zaboravio da sam gladan, delom zbog svakodnevnog stresa izazvanog plaćanjem kese, delom jer sam dokačio neko otk

Već nedelju dana to čuči u meni. Ne nije prozaična pesma bez stiha i rime. Nije ni poetski tekst u kome se ne zna ko kome, zašto ni kako... Ne nije ni neki how to da skršiš nešto. Nije ni informacija.... Izgleda da je neka virusčina skrivena negde duboko u sistemu. Elem, osetih prvi virusni napad na moju ličnost pre tačno nedelju dana. On se desio u prijatnom ambijentu i još prijatnijem društvu u jednoj kafani u koju smo se zakucali posle polusatnog spiča na vetrometini Paradnog trga gde smo, pre svega, guzicama grejali hladne klupe. A taj napad je bio podmukao i pokvaren. U toku neobaveznog čavrljanja samo osetih iznenadni umor. Mogao sam to protumačiti kao neku blagu jesenju melanholiju koja bi se pretvorila u depresiju i čudnu filozofiju o ništavilu svakog pojedinca i uzaludnosti ljudskog života koja bi izazvala samoubilačke i autodestruktivne reakcije mog auditorijuma. Ali nisam... Protumačio sam to kao pijanstvo posle tri gutljaja crnog vina. Za ljude koji retk