Na rafu sa teglama su se žutile, (po)zelenile i crvenile razne povrćke saterane u svoje poslednje obitavalište u vidu staklene teglice. Iz jedne su se na mene smešile i neke cvekle, dok su plivale u sopstvenom soku . U tom trenutku mi se baš (pri)jela ta crvena poslastica. Uzeo sam je i stavio u korpu i produžio dalje. Mislim da su mi se baš jele još dok sam ih stavljao u kesu (koju sam morao da platim čitavih 2 dinara!!! To potrošači nikada neće nit' zaboraviti, nit' oprostiti, samo da se zna!!!). Međutim, već na par koraka od marketa sam zaboravio da sam gladan, delom zbog svakodnevnog stresa izazvanog plaćanjem kese, delom jer sam dokačio neko otkačeno društvo i nastavio s njima. Posle nekog vremena oni su se rasplinuli u raznim pravcima od kojih mi se većina nije svidela, pa sam nastavio u svom - u pravcu stana.
A kući nema šta nema da se odradi. Otkačio se štrik, kuvanje ručka, kafe... Utakni neke USB kablove, istakni neke UTP kablove. Prelepljuj antenu na radio-aparatu koji samo majka sluša. Lupaj risiver digitalnog signala jer neće da radi k'o svet (perkusivno održavanje opreme, šta ćeš).
Otvorivši kesu sam se iznenadio! Pa ja imam salatu uz ručak (jupi...)! Gle, kupio sam cveklu!
U životu nije gušt radovati se nečemu, već je gušt uživati u onom težem delu koji sledi. Lupaj onu teglu odozdo, lupaj odozgo... Neće da se otvori. Hvatam se za alat i šrafciger će konačno uspeti da uradi svoj zadatak. Ne i bez štete (kad sam smotan, evo priznajem). Bo'me sam dobro obojio u crveno desni rukav i pola stomačnog dela duksa sa sokom od cvekle koji se prolio. Kažu da ove fleke ne mogu da se skinu? Pa videemo na internetu kako, al' i ako nikako, to je ionako bilo kućno radno odelo.
Zadovoljan uspehom otvaranja tegle, provukoh desnu ruku kroz kosu uz uzdah olakšanja. Tada shvatih i da mi je ruka mokra od cveklinih sokova, te da sam umazao kosu a po koja kap mi se sliva niz čelo. Dobro... Imam još posla. Opraću se kada sve pozavršavam, pa da mogu na miru jesti i odmoriti.
Uh... Evo ga u kesi štrik. Kupio sam onaj kojem žica ide kroz sredinu. Muke sa pucanjem štrika koji je više ličio na hiljadu raznobojnih, međusobno uvezanih pertli, kanapa, pa čak i najlona za pecanje, će mi konačno biti rešene. Idem da ga namestim. Obavijem ga uzduž tri puta i imam veliki ostatak koji mi ne treba. Probaćemo da skinemo sa makazama. Ne ide. Tvrda žica. Idem po nož. Ne ide. Tu su mi negde i cvik cangle. Ne ide. Žica je debela oko 3 milimetra. Skidam štrik. Odokativno premeravam i uzimam među prste leve ruke deo na kome ću napraviti rez. Odoh u kuhinju jer mi je tamo satara pri ruci. Stavljam štrik na dasku i taman da zamahnem - začuh zvono na vratima.
Brzo trknem do njih i otvaram. Neka lepa devojka je zagrlila neko jastuče i širom otvorila i oči i usta. Pomalo začuđen tim prizorom je zapitah:
"Izvoli?"
"Ja... Ovaj... Mi... Prodajemo jast... Ovaj... Dušeke..."
Zakolutah očima. U neka, ne tako davna, vremena se znalo da trgovački putnici moraju da imaju izuzetne manipulativne i retoričke sposobnosti. Međutim, otkad se ovo zanimanje preimenovalo u terenski komercijalista, izgleda da je sve otišlo dovraga.
"Oprosti. Šta si upravo rekla?"
"Da li želite da Vam pokažem naše j-j-j-jastuke?"
To govori, a već je zakoračila na stepenicu koja vodi na sprat iznad. Opet sam odmahnuo glavom i rekao nekako srednje snuždenim glasom:
"Očigledno ti to nećeš. A neću ni ja. Hvala i zdravo."
"Zdravo!" odgovori ona.
Pogledah u stepenište kojim su nestajale njene noge u očiglednoj i hitnoj nameri da udave komšinicu iznad. Šta je ovoj omladini? Mora da su svi na nekim psihoreaktivnim supstancama kada se ovako nestrpljivo ponašaju. Slegoh ramenima, i okrenuh se da uđem u stan kada mi se leva ruka sa štrikom zakači za bravu. 'Bem ti sataru u ovoj desnoj ruci, umalo da se sad posečem. Pogledam u duks, pa primetim da mi je sok od cvekle uprljao i donji deo trenerice i deo čarape. Nije ni čudo da je devojka zbrisala kad sam sav muzgav u crvenoj boji i pri tom vuglim štrik i sataru sa sobom. Pa da.... Ne vole današnje devojke domaćine.... Sada ih nazivaju "papučarima". Neće nijedna nekog koji pravi ručak, popravlja štrik i koji je umrljan.
Zatvarajući vrata mi je na um pala jedna stara španska pesma što sam čuo dok sam popravljao antenu na radiju. Iako ne znam taj jezik, počeh da je pevušim u hodniku dok sam se vraćao svome poslu:
Psycho Killer
Qu'est-ce que c'est
Fa-fa-fa-fa-fa-fa-fa-fa-fa-far better
Run, run, run, run, run, run, run, away oh oh oh
Yeah yeah yeah yeah!
0 Коментари
Pokažite nam šta mislite o ovome!