Šta je tebi (ili možda meni?!?) sve ovo trebalo?

Elem, stvarno ću morati da prekinem da pišem ovakve tekstove. Pre svega, nisam nekakav drama queen (nit' volim drame, nit' sam žensko pa kako onda da se ubacim u tu ulogu?!?), ali tu je novi izazov male ali vredne blogerske zajednice na koji (po)neki put vredi i odgovoriti.

Redovni čitaoci ovog bloga su bili upoznati sa činjenicom da se on lagano kretao u pravcu gašenja. Da se ne bih ponavljao, na gornjem linku postoje i objašnjenja zašto se (nije) ugasio.

Inat, bes, bol i realnost

Ovaj blog se nalazi na internetu pa je samim tim deo izvesnog "virtuelnog" života. Njegov osnivač i autor većine tekstova ipak živi u realnom životu. Autor se trudi da realnost retko kada preslika na ovaj blog, jer cilj njegovih tekstova nikada nije bio kreiranje problema, već pokušaj identifikovanja i rešavanja određenih pojava i zavrzlama.

Međutim, priroda ovakvih tekstova je takva da relanost mora biti upletena u njih. Zbog toga ću sada napraviti malu digresiju u odnosu na ostatak bloga. Za nekog realnost nije nimalo lepa ni laka a za nekog drugog je realnost jedno prelepo igralište na kome se grade temelji budućnosti. Zapravo, sve je stvar lične percepcije te realnosti. Ali u realnosti postoje mnoge stvari na koje mi lično ne utičemo, ili je naš uticaj sveden na minimum. Nekoga to straši, a neko u tome vidi priliku kako bi nekome napakostio.
Iz nekog (za autora ovog teksta nepoznatog) razloga, određene grupacije ljudi su izuzetno neprijateljski raspoložene prema njemu lično. Svaki pokušaj pronalaženja uzroka i izvora je manje-više uvek bio uspešan. Pronalaženje razloga je već neuspešan i nadasve besciljan posao kojim se ne vredi opterećivati. Ili možda i vredi ukoliko Vam neko nanosi bol i svojim delovanjem pokušava da Vam kvalitet života značajno smanji, do nivoa proste fizičke egzistencije?
Okružen takvim delovanjem određenog kruga ljudi svaki čovek bi se osetio povređenim. Kao rezultat toga bi se javila refleksna odbrana (psihička ili fizička): bes i neartikulisano udaranje levo-desno (kog' se do'vatiš, il' ko ti je u tom trenutku pri ruci). Međutim, gledano iz drugog ugla, upravo odbrambeni mehanizam je ono što te grupacije i priželjkuju kako bi se neko isprovocirao.
Kada se pristupi sa druge strane i malo zagrebe ispod površine tako što će se razgovarati sa delovima te grupacije, dolazim do informacija koje se mogu strpati u više grupa: laž, glupost, pogrešan stav i sl. Neke informacije su toliko pogrešne i obmanjujuće da mogu komotno da se pripišu nekom piscu naučne fantastike ili horora. Očigledno je da je generator (ili generatori) tih informacija neki prilično psihički neuravnotežen čovek (ili ljudi), koji iz nekog njemu znanog razloga želi da skrene temu sa svojih problema (bilo oni psihički, fizički ili materijalni) i pri tome svojim delovanjem prilično naškodi (ne samo meni, ima tu mnogo drugih slučajnih i namernih nevinih žrtava).

Sabotaža

Gašenje ovog bloga bi bila mala pobeda tih ljudi. Oni od toga ne bi imali ništa, već bi u tome videli moj poraz. Sa druge strane, nastavak rada ovog bloga meni ne donosi ništa, ali je za to veliki poraz za gomilu laži i gluposti koje se vrzmaju po tuđim glavama.
Ne mogu kriviti ljude koji orbitiraju oko takvih autoriteta. Oni jednostavno prenose ono što čuju i što veruju da je istina. Oni su dopustili sebi da im neko drugi kreira mišljenje o stvarima sa kojima nisu upoznati. Sa druge strane, sve izrečeno gore je maksimum koji mogu posvetiti i napisati o ljudima koji su izvori pogrešnih informacija.
Mogu samo da kreiram i pišem ono što mislim da treba  u određenom trenutku. Ljudi koji me čitaju, a pre toga su imali neko predubeđenje u vezi mene (iako me nedovoljno poznaju) mogu doneti neki svoj zaključak.
Dakle, kao i u pesmi benda Beastie Boys-a "Sabotage" ovaj blog je od sada pogonjen jednim pozitivnim inatom i energijom. Jednostavno, sabotiraću svaku laž, obmanu i prevaru na koju naiđem isključivo svojim tekstovima koji nemaju veze sa time 😎. Ignorisanje gluposti je najgora kazna za generatora tih gluposti.

So listen up 'cause you can't say nothin'
You'll shut me down with a push of your button?
But yo I'm out and I'm gone
I'll tell you now I keep it on and on

Idemo dalje.... 

Na ovom blogu neće biti više ovako negativnih tekstova koji pomalo vuku na "teoriju zavere". Nema razloga da se čitaoci opterećuju takvim nevažnim stvarima iz privatnih života pojedinaca. Približavamo se brojki od 100.000 pregleda, tako da to ne treba kvariti.
Nastavljamo dalje, pa kako bude - neka bude.