Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за новембар, 2018

Šta je tebi (ili možda meni?!?) sve ovo trebalo?

Elem, stvarno ću morati da prekinem da pišem ovakve tekstove . Pre svega, nisam nekakav drama queen (nit' volim drame, nit' sam žensko pa kako onda da se ubacim u tu ulogu?!?), ali tu je novi izazov male ali vredne blogerske zajednice na koji (po)neki put vredi i odgovoriti. Redovni čitaoci ovog bloga su bili upoznati sa činjenicom da se on lagano kretao u pravcu gašenja. Da se ne bih ponavljao, na gornjem linku postoje i objašnjenja zašto se (nije) ugasio. Inat, bes, bol i realnost Ovaj blog se nalazi na internetu pa je samim tim deo izvesnog "virtuelnog" života. Njegov osnivač i autor većine tekstova ipak živi u realnom životu. Autor se trudi da realnost retko kada preslika na ovaj blog, jer cilj njegovih tekstova nikada nije bio kreiranje problema, već pokušaj identifikovanja i rešavanja određenih pojava i zavrzlama. Međutim, priroda ovakvih tekstova je takva da relanost mora biti upletena u njih. Zbog toga ću sada napraviti malu digresiju u odnosu na

Čamotinja

U tami samo Monitor svetli Prokleta dama Jaše na metli! Stari pod škripi I prozori raspali To komšija proverava Da li ste zaspali. Vetar otvara vrata I mrsi tvoju kosu Jorgan ne pokriva Malenu nogu bosu. Hladno je tamo I hvata se inje Preko praznine Preko čamotinje. Ulicom nešto urla Kao da je zombi Nestade u tami Neki crni kombi. Sa stola se miču Iz prošlosti vampiri Sa pesmama to su Požuteli papiri. Stara mumija Svog sna se seti Kada pogleda cenu Odela na etiketi. A vreme prolazi Uz loše stihove Mora da se pazi Na duhove njihove. Hladno je tamo I hvata se inje Preko praznine Preko čamotinje.

Crveno-Crni Petak

Prolazeći između rafova lokalne prodavnice kao i svi lokalni zgubidani, blenuo sam u skupe proizvode a birao jeftine. A na današnji dan, u ponudi ima i (kao) jeftinih stvari. U trgovačkom kalendaru je neki "uvezeni" praznik, koji bi trebao da bude melem za džep. A džep ne traži melem, već iglu i konac da se pokrpi... Na rafu sa teglama su se žutile, (po)zelenile i crvenile razne povrćke saterane u svoje poslednje obitavalište u vidu staklene teglice. Iz jedne su se na mene smešile i neke cvekle, dok su plivale u sopstvenom soku . U tom trenutku mi se baš (pri)jela ta crvena poslastica. Uzeo sam je i stavio u korpu i produžio dalje. Mislim da su mi se baš jele još dok sam ih stavljao u kesu (koju sam morao da platim čitavih 2 dinara!!! To potrošači nikada neće nit' zaboraviti, nit' oprostiti, samo da se zna!!!). Međutim, već na par koraka od marketa sam zaboravio da sam gladan, delom zbog svakodnevnog stresa izazvanog plaćanjem kese, delom jer sam dokačio neko otk

Prehlada

Već nedelju dana to čuči u meni. Ne nije prozaična pesma bez stiha i rime. Nije ni poetski tekst u kome se ne zna ko kome, zašto ni kako... Ne nije ni neki how to da skršiš nešto. Nije ni informacija.... Izgleda da je neka virusčina skrivena negde duboko u sistemu. Elem, osetih prvi virusni napad na moju ličnost pre tačno nedelju dana. On se desio u prijatnom ambijentu i još prijatnijem društvu u jednoj kafani u koju smo se zakucali posle polusatnog spiča na vetrometini Paradnog trga gde smo, pre svega, guzicama grejali hladne klupe. A taj napad je bio podmukao i pokvaren. U toku neobaveznog čavrljanja samo osetih iznenadni umor. Mogao sam to protumačiti kao neku blagu jesenju melanholiju koja bi se pretvorila u depresiju i čudnu filozofiju o ništavilu svakog pojedinca i uzaludnosti ljudskog života koja bi izazvala samoubilačke i autodestruktivne reakcije mog auditorijuma. Ali nisam... Protumačio sam to kao pijanstvo posle tri gutljaja crnog vina. Za ljude koji retk

"Odoh u rijaliti"

Ako ni zbog čega drugog, rijaliti programi su u prvi plan pokazali ekonomski i društveni potencijal "izloženosti" oku kamere. Što je najbitnije, razvoj tehnologije je omogućio da se taj potencijal i izmeri. Da se razumemo, ovo nije tekst o merenju tog potencijala rijalitija. Nije čak ni o rijalitiju, više je o životu... U rijaliti programima se vodi borba na krv i nož. Cilj te borbe je pronaći dobru poziciju, kameru koja te snima, statirati i ne raditi ništa (ili raditi svašta kako bi bio zanimljiv, ali onda postaješ meta kritika, što mnogo puta nije poželjno), a kada se promeni kamera ili kadar, promeniti mesto kako bi opet bio u žiži interesovanja - kamere. Filozofija je jasna, što si vremenski više u fokusu, makar bio samo deo eksterijera ili enterijera (glumio npr. vazu sa cvećem, abažur, astal, stolicu, krevet, otirač, žardinjeru i sl), to će te publika lakše zapamtiti. Još ako si lepuškast, ihaj... Gde će ti biti kraj? Pogotovo što sa svojom pozicijom možeš da p

Porazi i pobede

Čovek je veoma sebično biće željno društvenog priznavanja njegovog JA. Za sve poraze će okriviti sve živo i neživo, znane i neznane prirodne i natprirodne sile. Za sve pobede će biti zaslužan isključivo on. A ni u pobedi ne može da ostane dostojanstven. Gledaće ko mu više kliče, ko mu više i jače stisne ruku, potapše po ramenu. Pobogu, ma koliko mala pobeda bila, ON ju je osvojio! On će i da je zadrži. Pobede su zajedljive prirode. Pobednik nikada neće glasno i javno izreći ono šta misli o publici koja ga okruži. Pustiće da se okupljena raja sama zakrvi oko toga ko će više, ko će bolje... Pustiće da se ljudi takmiče kako bi njega dobili za trofej, iako on zna da ga niko od njih ne može stvarno imati. Poraz je, sa druge strane, veoma glasan i javan. Poraženi će izreći mnoge epitete, kako svome protivniku, tako i svima oko njega. U svojoj okolini traži izgovore i neprijatelje, krivce i izdajnike, one koji su mu napravili probleme i one koji su ga u te probleme gurnuli. A isti

Otvoren novi objekat Crvenog krsta Titel

Crveni krst Titel je organizacija koja se na lokalnom nivou ističe velikim zalaganjem i humanitarnim radom. Takvi rezultati su postizani u otežavajućim uslovima - naime, CK Titel nije imao adekvatan prostor u kojem bi obavljao svoje delatnosti. To je problem koji je obuhvatao lokaciju, sam objekat, opremu, kapacitet i sredstva potrebna da se prostor privede svojoj svrsi. Svesni kompleksnosti ovog problema u kojem se Crveni krst Titel nalazi, u njegovo rešavanje su se uključili Crveni krst Vojvodine, lokalna samouprava i Crveni krst Gornje Austrije. Rezultat ove saradnje je novi objekat Crvenog krsta Titel koji se nalazi na lokaciji nedaleko od samog centra mesta koji je izgrađen i opremljen sredstvima iz donacije Crvenog krsta Gornja Austrija. Objakat, sem kancelarije, poseduje i dodatnu prostoriju za aktivnosti Crvenog krsta Titel (obuke volontera, predavanja i sl) kao i magacinski prostor prilagođen za lak prilaz prilikom istovara ili utovara robe. 8. novembra 2018 godine je

Freaks of Nature (2015)

Kao većinu ostalih filmova i ovaj sam pogledao na preporuku drugara. Preporuka za ovaj film je bila da će mi se 100% svideti jer - volim zombije  (ne bih se baš složio da ih volim, jednostavno simpatišem takve filmove jer su suptilna kritika društva). Nadalje, film je toliko dobar da su ga ljudi odgledali po bar desetak puta, ali tome doprinosi činjenica da ovo nije film (samo) o zombijima, već da je - komedija. Pa dobro, da vidimo da li mi se svideo...  Posle godinu dana moram priznati da sam ga odgledao dva puta. Prvi put po preporuci i drugi put sinoć, kada sam se nakanio da napišem ovaj tekst. Da li mi se nije svideo kao mnogim drugima? Možda... Dosadni podaci u vezi sa filmom Freaks of Nature (prevedeno kao Nakaze Prirode ) je tinejdžerska komedija iz 2015 godine koja ima  "lajtmotiv" horora sa nešto malo ubačene naučne fantastike. Film traje sat i 32 minuta, režirao ga je Robbie Pickering po scenariju koji je napisao Oren Uziel (The Cloverfield Paradox, 2

Moraću da prekinem da pišem ovakve tekstove....

(Definitivno...) Ponovo "oživljavam" ovaj blog (po hiljaditi put). Iako sam bio načisto da ga lagano pošaljem u peMziju kao prilično nerentabilan i neekonomičan gubitak jednog dobrog dela svoga vremena i to sve sa glamuroznom najavom (videti ovaj tekst ) takva najava nije bila bez osnova, kao ni one pre nje (ima ih na pretek). Jedan od najvećih potencionalnih problema su najnoviji zakoni za regulaciju interneta (GDPR, zakoni u vezi autorskih prava i sl). Nije problem u njima, već u nejasnom tumačenju istih i mogućnostima njihove (zlo)upotrebe u pogledu slika (iako su skoro sve bazirane i obrađene pod CC0 licencom ko mi garantuje da neko nije neku komercijalnu sliku postavio na takve sajtove?), komentara čitalaca (neću valjda svaki komentar da kontrolišem?), linkovanja ka drugim sajtovima (u najavi je "porez" na linkovanje, tj plaćanje onome koga ste linkovali ako ste koristili više od dve reči kao anchor tekst?) ili "ugrađivanje" sadržaja sa druš

Obavezno pročitajte i: