Buđenje

Pre dosta vremena, nagomilavanje mojih privatnih obaveza je bilo presudno da dignem ruke od rada na ovom blogu. Vremena je bilo sve manje, jer je borba za egzistencijom i očuvanjem golog života zahtevala posvećenost na nekim drugim frontovima.

Da mi za pisanje teksta (ili izmenu i uređivanje u slučajevima drugih autora) treba samo par minuta, možda bi ovo i funkcionisalo, ali zaista - ovo oduzima previše vremena koje nemam.

Mnogi misle da je "penzionisanje" Fog Developera bila laka odluka. I bila bi da njegov nastanak nema značajnu ulogu, a da njegov razvoj i rast nema priličan uticaj i na moj privatni život.

Teško je sve to palo. Ali moralo se nešto žrtvovati, da bi se na drugoj strani nešto i dobilo. Od toga najviše strada ponos, reč i srce, ali zato se dobija snaga i određena materijalna predispozicija.

I konačno, nakon mnogo vremena, moji prsti kucaju ponovo na tastaturi. 

Nekako mi se čini da je pravi trenutak za to. Budi se proleće, budi se Titel, budi se Srbija, budi se Balkan, menja se svet.... Osećaju se promene u vazduhu. U ovako turbulentnim vremenima treba se pokrenuti, a pri tom trebati ostati svoj na svome.

Hotelski razgovori

Prošle godine, u vreme političkih izbora, negde oko dva sata iza ponoći sam sedeo sa delom ljudi iz OEBS-a koji su bili strani posmatrači tog cirkusa. Povod za tu sedeljku je bio moj odgovor na par njihovih uobičajenih pitanja. Elem, šarmantna Karolina (predpostavljam predstavnica USA) me je prilikom ulaska u hotel pitala koje je moje mišljenje o izborima, na šta sam joj ja odgovorio da me politika ne zanima. Začuđena me je pitala zašto, na šta sam ja kratko odgovorio: Because we hate each other ("Zato što mi mrzimo jedni druge").;

Na takav moj odgovor, naša predstavnica (ako se ne varam, devojka je iz Novog Sada) je, naravno odmah zbrisala u svoju sobu, a za njom još i neki koje nisam upoznao. Ostala je Karolina i, ako se dobro sećam a možda i grešim, gospodin koji je iz Belgije u toj posmatračkoj grupi. Pozvali su me da sednem za njihov sto. Sa zadovoljstvom sam to prihvatio i u toku razgovora sam iskoristio priliku da predstavim Fog Developer. U tim kasnim noćnim satima, oni su izrazili oduševljenje određenim tekstovima, pričama i pesmama koje su objavljene ovde.

Možda je to bilo iskreno oduševljenje jer nisu očekivali od mojeg prisustva ili pojave tako nešto, ili čisto iz kurtoazija. Ja to ne mogu znati, ali po nečemu mogu naslućivati. I tako neka ostane, jer ne moraju čitaoci ovih redova da znaju sve.

Elem, na kraju tog rzgovora, kada sam im objasnio da je sa svim tim gotovo, usledilo je njihovo nagovaranje da nastavim da pišem i da bi oni voleli da čuju ili pročitaju još nešto od mene. Ne mogu reći da mi takve reči ohrabrenja nisu pružile nadu da ću možda baš tih dana napisati red ili dva.... Ali ne.... Taj razgovor mi je možda pružio nadu da postoji neko tamo ko želi i da čita moje žvrljotine, međutim, snaga i želja za stvaranjem je tada bila na izmaku. Zatim je vreme u zaborav odnelo taj događaj i osećaj.

Pre dve tri nedelje, negde pred zoru se desio sasvim kontra razgovor. Dva za mene nepoznata tipa (imam osećaj da oni mene znaju na neki način, pa sam mislio da su možda neki inspektori ili policajci, što se ispostavilo kao netačno, ali OK) su u toku razgovora iskoristili priliku da mi prebace kako je beskoristan i uzaludan neki budući rad na blogu. 

Nije da nisu u pravu. Blog je, kao kreativna platforma, mrtav već odavno. Primat imaju društvene mreže. Na primer, u prethodnih 28 dana na Facebook-u je domet mog profila na oko 10.000 ljudi, dok je ovaj blog u poslednjih 30 dana imao 5,65 hiljada pregleda strana. Ali, razlika je u tome što sam ja na Facebook-u aktivan, a ovaj blog nema objava već par godina.

Moja majka je imala jednu lošu osobinu koju sam ja pokupio od nje. A to je inat. Svesna da, ma koliko nešto loše bilo po nju, ona se toga držala i ništa i niko nije moglo da promeni to. Taj inat nije bio onaj benigni, tipičan za ovo područje, ispoljen kroz "nadjebavanje" tj. raspravu u kojoj strana koja se inati koristi sve moguće argumente kako bi ispala uvek u pravu (i kada nije). Ne. Ovaj inat se ogleda u tvrdom stavu koji je apsolutno suprotan od oponenta. Takvim inatom se ne pokušava dokazati da si pametniji ili bolji od drugih, već da si karakterna ličnost koja neće dozvoliti da tuđi stav (ma koliko dobar ili loš) može uticati na tvoje životne odluke.

U trenutku kada su ova dva tipa dala svoju kritiku, u meni se probudilo to.... Inat. Znam da su momci u pravu, ali pobogu! Fog Developer je godinama bio tačka oslonca i stepenik na kome sam stajao, pokušavajući da se popnem do svog sna. Zašto sve to odbacivati, na kraju krajeva?

Zašto žrtvovati nešto što si stvorio? AQ pri tom možeš stvarati i dalje?

I eto moje odluke, a zatim i mojih reči, posle mnogo vremena na ovom istom mestu....

A napisaću i u buduće red ili dva. Čisto da nerviram ili da obradujem neke ljude.

(Samo jedna pesma koja me je držala budnim tokom mnogih noći)