Titel karantin

Sva naseljena mesta koja se, na neki način, razvijaju imaju jednu karakterističnu crtu. Njihove ulice su u večernjim satima pune ljudi. Kretanje tih ljudi čini bazičan krvotok socijalnog, ekonomskog i kulturnog bića nekog grada.

Putopisci i socijolozi bi se mogli voditi jednom krilaticom: 

Kaži mi kako Vam ulice izgledaju i koliko na njima, u noćnim satima, ima života, pa ću Vam reći kako će mesto izgraditi svoj budući društveni identitet.

Po tom pitanju, Titel je, uz manje ili veće oscilacije, gubio svaki korak ka progresivnim načinima razmišljanja. Njegove ulice su, mahom bile prazne.

Utanjeni otkuciji noćnog života su se odvijali u par kafića i diskoteka. Ulice bi "živnule" samo u trenucima kada je "vreme za izlazak" ili neposredno nakon fajronta.

Da budemo iskreni, nije uvek tako. Letnji noćni sati umeju da budu prilično "živi". Sve dok rojevi komaraca ne počnu da proganjaju pojedince kojima je noćni vazduh jedino osveženje od iscrpljujućeg vrelog dana.

Vođen tom večnom prazninom titelskih ulica, na samom koncu februara prošle godine, nastaje ovaj video. Želja mi je bila da na kratak i efikasan način prikažem kako ni nakon kratke zime, dan u kome je temperatura bila oko 10℃ nije uspeo da "probudi" sugrađane. Poenta videa su bile prazne ulice. 

Oprostićete mi što je ovaj video snimak lošeg kvaliteta. Snimljen je pomoću kamere sada već preistorijskog mobilnog telefona Lenovo k10a40. Sa druge strane, nije baš bio ni za bacanje, jer je fantastično zamračio ionako mračnu atmosferu. 

Dakle, zapis se mogao obraditi i u njega umetnuti nekakva poruka. A ideja je bila sledeća:

Početak prošle godine je bio ispunjen raznim neugodnostima. Iz udaljene Kine su nam stizale dramatične vesti o novom virusu i potresni video snimci o pokušajima vlasti da se obračunaju sa novonastalom epidemijom. Sve to je izazivalo uznemirenost među ljudima. Ali i gomilu pošalica na tu temu. 

Ljudi su bili vođeni slepim bezumljem opravdanim u stavu "daleko je Kina", ne shvatajući da je to "daleko" bilo i previše "blizu".

Posmatrajući snimke praznih ulica kineskih gradova, nije moglo da mi se ne "omakne" paralela sa, uobičajeno praznim titelskim ulicama. Istina je da ova paralela nije adekvatna, jer se u njoj upoređuju višemilionski tehnološko-progresivni mega polisi sa jednom malom vojvođanskom varoši. Ideja je bila u poruci: ono što je nekome novi način života koji se ogleda u turobno praznim gradskim ulicama, za nekoga je već odavno svakodnevica i, moglo bi se reći - način života.

Kada se to začini sa dramatičnom muzikom, dobija se utisak nečeg zlokobnog i - jezivog!

Elem, nije postojala razlika između uvedenih karantina i izolacija u dalekoj nam Kini i ulica u Titelu. Stoga ne čudi što sam u tom momentu video nazvao Titel covid-19 karantin.

Svakom ko bi ga pogledao je trebalo da bude jasno da, čak i ako se kod nas desi nešto slično, neće biti preterane razlike u odnosu na način života kakav već vodimo.

Prilikom uploada snimka na YouTube, napravih još jednu varijantu. U ovoj verziji je ideja bila da snimak izgleda kao špica nekog buđavog (i najverovatnije italijanskog) horor filma sa kraja sedamdesetih i početka osamdesetih.

Prvi video je bio podeljen na Viberu, a drugi na YouTube-u. Dok je to sve urađeno, zašli smo u mart. Za to kratko vreme od svega par dana, stvari u vezi korone su se odvijale dramatičnom brzinom. Postaje sve izvesnije da će ta pošast da se desi i nama.

Iz svih tih razloga, odlučujem da video snimke "sakrijem", tj da oni postanu privatni, kako bi ih mogao gledati samo onaj ko ima direktan link ka njima. Nisam želeo da imam problema sa zakonom. Uvek sam na oprezu, jer ima gomila ljudi koja može (slučajno ili, što je više verovatno, namerno) protumačiti bilo šta na neki maliciozan način. U ovom slučaju, to su mogle biti optužbe za širenje lažnih vesti, panike i sl. Sve to, naravno, nema veze sa onim što je jednostavna poruka koju ovaj video nosi.

Moram napomenuti da prilikom tog prvobitnog deljenja snimaka, su ljudi razumeli ono šta je rečeno na snimku. Razlog je jednostavan - mahom su ga videli Titeljani. A oni znaju kako ulice izgledaju noću.

I, nakon svega toga, zadesili su nas i dani korone, mera za suzbijanje, zatvaranje, popuštanje mera, zatezanje mera, ... Oko svega toga bi moglo da se (jednog dana) napiše par priča i zapažanja.

Godinu dana nakon toga, mere o ograničavanju kretanja su postale samo sećanje. Titelske ulice su još uvek prazne.