Nije teško

Nije teško napisati tekst. Teško je na njega staviti tačku.

Ograničiti i okončati ga. Strpati u neki prostor konačnosti. Da ima početak i kraj.

Nije teško dati slobodu svojim rečima. Teško ih je ukrotiti. Dati im smisao za druge, a samim tim, ne izgubiti poentu za sebe.

A reči umeju da lete: prolete, izlete, da te salete, da se njimja oplete ili lepa priča plete (uz sve zaplete i rasplete).... 

A staviti tačku je nekada pitanje greha, nekada pitanje blagoslova. Prekinuti taj višak misli i manjak slova.

Gde pronaći pravu meru? Gde zauzdati mustanga koga nije bilo teško uzjahati? Teško ga je ukrotiti....

Nizati reči u rasplinutu, za mnoge, besmislenu kolonu? Kad staviš tačku, to više nije kolona - to je red. Poredak. Konačnost. 

Ukroćenom mustangu to ne odgovara. Mogao je lutati prerijama. A sada trči u krug: od velikog slova, preko zareza do tačke. I tako u krug. Sanja da će jednog dana moći da preskoči barijere interpunkcije. Da će vratiti slobodu. Nije mu teško da galopira. Nije mu teško da se nada.

Na kraju krajeva, njegova kopita podižu prašinu koja ga otkriva, ali i skriva. Da se vidi kad je jak. Da se skloni kada plače.

A tačka je tu. Postoji.

Sa njom nešto dobija smisao, drugo ga zauvek gubi.