Kako mi je moj telefonski broj pomogao u shvatanju šta drugi misle o meni?

Kako mi je moj telefonski broj pomogao u shvatanju šta drugi misle o meni?

Ljudi se trude da izgledaju i deluju prijateljski. Ljudi se trude da misle prijateljski, Ljudi se (najčešće) lažu da su prijatelji. Međutim, da li je to baš tako? Da li je njihovo prijateljstvo iskreno, ili je u pitanju neka korist? Mi to ne možemo znati, osim ukoliko nemamo načina da prodremo u tuđe misli. A "čitanje misli" je domen naučne fantastike ili produkt čistog sujeverja.Nismo mi te sreće (ili nesreće) da neko izmisli aparat kojim bi se mogle pročitati nečije namere.
Međutim, u pojedinim slučajevima neke stvari nam mogu pomoći u shvatanju tuđih misli o nama. Mislite li da ćete biti srećniji ako ih saznate? Mislite li da ćete shvatiti da ste nekome simpatični, da je neko zaljubljen u Vas ili nešto slično? Nemojte da se zavaravate.

Studija slučaja: telefon sa VIP brojem

Pre desetak godina sam kupio najobičniji telefon sa VIP karticom. U pitanju je neko teško sr*nje i koštalo je 1.000 din uz dodatnu pogodnost da mi VIP prilikom svake uplate (bilo kojeg iznosa) kredita jednom mesečno vrati po 100 dinara u roku od godinu dana. Što znači da mi oni zapravo daju i telefon i 200 dinara u zamenu za pripejd korišćenje njihovog broja. 
Telefon je bio i ostao krš - to je običan telefon koji može da služi samo za poruke i pozive. Mada, 10 godina radi i jedina pritužba koju mogu da imam je ta što mi u poslednje vreme baterija traje samo tri dana.
Budući da je u pitanju takav telefon, shvatio sam da je on prilično praktičan za svakodnevne stvari: mogao sam da ga nosim gde god hoću (prašina, vlažno, kišno...), mogao sam da ga ostavim gde hoću (i ako ga zaboravim negde, nije problem), mogao sam da ga držim u džepu (niko ga neće ukrasti, a i ukoliko ga ukrade, vratio bi mi možda čak i neki skuplji model telefona) itd.
Zbog svih tih pogodnosti koje je imao taj telefon "bez cene" postao je prilično praktičan. Njegov broj sam mogao dati bilo kome ko ga je tražio. Upravo ovo poslednje je ono što je presudno za pisanje ovog teksta, jer mi je upravo to i pomoglo da shvatim mnoge stvari o tome ko su i kakvi su ljudi koji me okružuju.

Pola minute i - kraj prijateljstva!

Ono što nisam znao u vezi VIP mreže je to da kod njih, kada Vas neko nazove, zvono traje otprilike pola minuta do maksimalno minut. Onaj ko Vas zove će nakon toga čuti samo tišinu. Onaj ko Vas je pozvao će pomisliti da ste mu prekinuli vezu. Onaj ko Vas je pozvao će pokušati ponovo i - desiće se opet isto! Onaj ko Vas je pozvao će pomisliti da ne želite da mu se javite. Onaj ko Vas je pozvao će, naravno, da bude besan.
U tim prvim danima korišćenja ovog telefona mi je bilo neprijatno ovo saznanje. Ja sedim na WC-šolji, spavam, jedem, odmaram, kuvam ručak, ili radim neke druge stvari i zvoni mi telefon. U mnogim slučajevima, kada sam čuo zvono, pokušavao sam da dođem do njega kako bi se javio. Ali najčešće na korak-dva od njega je njegovo zvono zanemelo (Marfijevi zakoni važe svuda i u svakoj prilici). Mogao sam samo videti propušten poziv od toga i toga.
Iz ovoga su proizišle mnoge neprijatne situacije, gde sam se u početku pravdao i objašnjavao šta se dešava. I ta praksa je bila jedno vreme.... dok nisam shvatio šta treba da radim, a pravdanje nije deo toga.
"Šta je, opet nisi hteo da nam se javiš? Što si prekinuo vezu?"
"Jao izvinite... Nisam Vam prekinuo vezu već ovaj VIP tako kratko zvoni..."
Ne, druže... Nemam ja šta kome da se pravdam jer greška nije nikada bila do mene. Greška je na relaciji između Vas i mene, a kratko zvono nam samo izbacuje taj problem na površinu.
"Mislili smo da ti platimo ono što si radio... Nisi se javio pa smo se častili sa parama. Mislili smo da si nešto ljut!"
Hvala... Doviđenja...
"Mislili smo da ti damo (bilo šta), ali pošto se nisi javio, dali smo to (nije bitno kome)..."
Hvala... Doviđenja...
"Zvali smo te da nam popraviš računar, pa da malo porazgovaramo i da se počastimo... Sada smo odneli računar kod majstora."
Njemu ćete da platite, jel tako? Doviđenja...
"Trebao si nam za (neki posao) a nije te bilo nigde. Baš si nas razočarao..."
Jel sam ja ono tebe zvao da mi pomogneš nešto, pa si poslao onog drugog? Hvala... Doviđenja...
Ima toga, još podosta...

Potrebe i porazi

Analizirajući ljude oko sebe u ovakvim situacijama, došao sam do mnogobrojnih zaključaka, od kojih su gotovo svi porazni po duh floskula: "jedinstvo", "zajedništvo", "iskreno prijateljstvo", "ljubav" i sl.
Ko god da je zvao, i pri tome se naljutio, odao je svoje namere i razmišljanja. Primetite konstrukciju njihovih reči. Oni prvo meni daju do znanja da sam (kao) nešto propustio, što bi bilo pozitivno za mene. Odmah potom naglašavaju negativnu stvar koja se desila iz proste činjenice da sam im "prekinuo vezu" (što nisam). Šta mislite, da sam se javio na telefon, da li ne bi bilo tih negativnih stvari? Mislite da je odgovor ne? Zapravo je odgovor da!
Niko nije pozvao za džaba, to je sigurno. Neko je hteo nešto da mu učinim ili uradim (za džaba ili čast) kako ne bi morao da zove nekog drugog. Izgovor za to je - zato što smo prijatelji.
Neko nije hteo da mu nešto učinim ili uradim, ali je želeo da me vidi i sl. U trenutku kada je pomislio da ne želim da mu se javim, u njegovoj glavi nastaju "teorije zavere". Naprosto, sve one misli i epitete kojima ON može mene da opiše pripisuje meni, tj misli da sve to ja mislim o - njemu? Nakon toga kreće u napad, koji neće biti otvoren, već suptilan. On me mora na neki način namamiti i razbesneti kako bih ja (?!?) otvoreno rekao šta mislim o njemu, a to bi onda postao povod za naš rat! Misleći da su dovoljno prefrigani i lukavi oni ispred mene obično postavljaju šarenu lažu (nešto što bi bilo pozitivno po mene), a zatim prave kontrast kako bi mi dočarali kako su drugi prošli dobro, a ja loše zbog mene (jelte, ja sam kriv jer sam im prekinuo vezu, iako im je bar milion puta objašnjeno da to ne radim ja). Nadaju se mojoj ljubomori prema drugima koji su iz tog izvukli korist i mome besu koji bi došao nakon toga. Ili se nadaju da će lavina izvinjenja koja potče iz mojih usta da me učini njihovim "robom nasušnim" (jer priznajem da sam kriv, pa moram nekako da se iskupim).
Međutim, niti sam ljubomoran, niti ljut, niti imam razlog da se izvinjavam.
Samo ćutim i slušam šta oni ima da kažu o sebi, a ne o meni.
Gospodo, znam da imate različite potrebe, ali shvatite da, ukoliko ste pravi prijatelj, Vaša potreba ne sme da bude bilo čiji a pogotovo ne moj, poraz. Jedini poraz koji dobijate nije moj, već jedino i isključivo poraz našeg prijateljstva.

Aparat za čitanje misli

I tako sam ja pronašao svoj aparat za čitanje misli drugih ljudi. Vrlo lako otkriva ko su pravi prijatelji, a koji se samo tako predstavljaju. U mnoge ljude sam se razočarao, u neke (koji su u znatnoj manjini) sam se ipak i pozitivno iznenadio (to su oni koji razumeju situaciju).
Nakon upotrebe "aparata za čitanje" misli uvek poželim da zagrlim svoje iskrene prijatelje (koji će se prepoznati u ovim redovima) i da dobro čuvam ono što je između nas.
U suprotnom, bez "aparata za čitanje misli" vrlo lako bi upao u kandže prijateljstva ljudi koji kažu "ljubav i prijateljstvo" a misle na svoje potrebe i interes.

Коментари

  1. Brate, sestro slatka, rodjače, daleki rodjače ...... Nisi nahvatao poentu.
    Laser Topalović - Mobilni telefon
    https://www.youtube.com/watch?v=UpdOwksB4AA
    Čovek objasnio.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hahaha.... Ovo je odlično!
      Koliko vidim, i ti i ja ćemo morati da pustimo antenu (što bi Laser rekao u poslednjem stihu) kako bi smo bili dostupni 24/7/365.
      Samo mi se čini da ćemo na kraju morati da pokažemo koliko nam je telefon izdržljiv, kao što je to uradio ovaj mali rus.

      Избриши

Постави коментар