Pozadina Bekstva iz titela

 Pozadina "Bekstva iz Titela"

Neki davni životni događaji prosto ne smeju biti zaboravljeni Tako i priča iza pesme "Bekstvo iz Titela" ne zaslužuje da se nađe odbačenom. Ali pre svega, vredi videti šta me je to u sadašnjosti potaklo da se setim (davne) prošlosti. Naime, prilikom kucanja teksta ove pesme, nisam mogao a da se ne zapitam vredi li, uopšte i objavljivati nešto što nikada nije ni dovršeno?
Nešto što broji deceniju i po svog postojanja, a to je dosta godina prekrivanja maglom, prašinom i zaboravom...
Ali kad metla sećanja razgrne tu paučinu zaborava, do izražaja dođe prekrasna boja predivnih osećanja i nade koja je tada postojala, a koja sad samo čuči negde u meni, zajedno sa jednom oštrom mišlju: "Zašto nikad nisam poslušao sopstvenu pesmu, i načinio taj korak koji sam sam sebi zacrtao?"
Ali da se vratimo...
Bilo je to, ako se dobro sećam, 2002. godine. U sobu jedne prijateljice, kroz otvorene prozore, sunce igra svoju igru, budeći mladost i inspiraciju... Ne pitajte me kako je soba izgledala, jer, dok sam stajao na vratima, meni je za oko zapala akustična gitara koja je veselo izvirivala iza ormara u uglu... Posle toga je ta vesela gitara sama sletela meni u ruke...
"Oćeš da ti pokažem šta sam uvežbala da sviram?" - reče drugarica...
"Ma jok! Daj da ja probam, jest da me je gadno slušati dok sviram, al znam dobrih par akorda" - istina koja se ne menja sa godinama.
'Ajd idemo gotovo pa školski: Am, F, Am, F, Am, F... i šta sad? Pa C. Hej, pa ovo i ne zvuči loše...'Ajd još koji krug... Am, F, Am, F, Am, F, C, C - i eto - već je strofa gotova.... A gde je refren? 'Ajd.. C, G, Am - nije loše, a onda isto to uz promenu ritma, onako da liči pomalo na Azru... C, G, Am... Gotovo...
Samo fali tekst... 'Ajd smisliću nešto na brzinu. U tome sam makar dobar... Drugarice, hoćeš li je ti pevati? Smislio sam pesmu u ženskom rodu...
O.... Da.... Pevala je jednim od retko dobrih ženskih glasova koje sam u životu čuo! Šteta je samo što njen život nije krenuo u tom smeru, smeru u kom bi njen talenat mogao da upravlja osećanjima drugih ljudi, donoseći im ono što žele. Verovatno mnogi ljudi ipak čuvaju ono što je najvrednije u njima za sebe i svoje najbliže.
"Vau, ovo i nije tako loše.... Imam kasoš** hajde da to snimimo?"
**kasetofon ili skraćeno kasoš je sprava koja je nekada služila za slušanje, ali i snimanje muzike
"Fali nam još teksta... To ćemo rešiti sutra, valjda ću da se setim šta u to da stavim...."
Možda bi ja nešto i stavio u to, da me nije mrzelo da napišem tekst na neki papir. Neka, sutra ću... Kako obično biva, zbog obaveza ili sličnih nedaća, to sutra nikada nije došlo. Postoji ona izreka za takav rad: "sutra ili malo sutra? Biće da je ovo drugo".
A sudbina ume da bude kučka, pa pokida one končiće prijatejstva, tako što nas zaskoči iza ugla  i podrugljivo saplete sa ponekim smrtnim slučajem, ili još gore da nas sa vrha neke zgrade gađa nekom gadnom boleštinom.
Možda zvuči nestvarno ali meni je upravo tako prošlo, skoro sa nikakvim pozitivnim obeležjima, par godina...
2005-ta i ništa se promenilo nije, ili možda i jeste a da ja nisam obratio pažnju...
Uglavnom, lokalni veseli bendovi se te godine spremaju za neku svirku - jedinstvenu priliku u toku godine kada mogu pokazati makar zrnce svog talenta... "Dođi da nas čuješ kako pržimo..." -reče drugar "imamo probu u toliko i toliko...."
Važi... Čoveče, pa jedva čekam...
Prvo moramo raščistiti: imati muzičku probu i/ili svirku u predivnim mestima rasturenim raznoraznim političkim i društvenim promenama toliko da izgledaju kao da su upravo izašle iz sluznice nekog krajnje svenemogućeg bića i kao takva se zalepila i skorila na ovozemaljskom globusu, je u stvari jako komplikovana stvar....
Imate par ljudi dobre volje koji imaju opremu, imate par ljudi dobre volje koji imaju prostor, par ljudi koji sem želje da sviraju - nemaju ništa i konačno imate par ljudi dobre volje koji imaju instrumente.
Ako bilo koja karika u lancu zakaže - gotovo... Nema benda a najverovatnije ni svirke!
Ovo je bio trenutak kada su sve karike lanca (naizgled) funkcionisale i eto...Juhu, tu sam... Drugari dobro zvuče... Ups, ali bubnjar žuri na autobus, posao ga zove... Ostadoše dva druga (gitara + bas) koji imaju termin još 45 min, a šteta da propadne...
"Ti , ono beše malo sviruckaš?"
"Hhmmm, da? Znam 2-3 akorda, nije da me nije zanimalo više, ali... Mislim, vidi se da slušam Ramones-e 😜"
"Ajd' sedi za bubnjeve"
"?????????????????????????? Ajde važi..."
Bum, tras, klang, cang, kraš, drm - dođavola, zvučao sam ko truli auspuh stojadina, kog pijani vozaš u punom gasu vuče preko rupa na asfaltu povrh dolme.....
"Ajd' probaj bas?"....
Šta će na bas-u još tri žice, zar mu nije potrebna samo jedna? O ove ostale samo zapinjem.... Smetaju...
"Dobro, čoveče, umeš li ti išta da sviraš duže od 10 sekundi? 😱"
"Čekaj malo... Pa umem... Daj gitaru 'vamo... Kako se aktivira ta distorzija????" - naravno, oni se već lupaju po čelu, verovatno se pitajući na šta će sve to da ispadne....
"Imam par svojih stvari, ko će da peva?" - naravno samo se treba setiti teksta, hehehe - ali trenutak kad sam dodirnuo vrat gitare je bio sasvim dovoljan...
"Ako su tvoje stvari, pevaj ih sam..."
"A ko će svirati gitaru??"
"Ti..."  - Eh,jadan ja.... "Gledajte, pesma zvuči ovako..."
Am , F, Am, F, Am, F, C, C, C...
Uvek sam želela....
"Huh, šta?" - "Pardon, sad ćemo je prebaciti u muški rod" - zaboravih da nisam pevaljka i da mi to časno žensko zanimanje nikada neće doneti sreću i pare, jer postoji jedna nepremostiva prepreka - ja sam muško.
"Ajd, slušaj samo bubanj"-ova dvojica su već uklavirila sve... I kako i šta i gde... "Idemo, je'n, dva, tri i..."
Uvek sam želeo
Da osetim dodir,
Uvek sam želeo
Da osetim vetar,
Uvek sam želeo
Da osetim tebe
Zbog nas...

(promena ritma na C, G, Am - totalno ispadam, al' ovima se svidelo, nema stajanja)

Zato sam želeo
Da odem....
Zato sam morao
Da pobegnem...
Zato sam morao
Da odem...
Zato sam želeo
Da pobegnem...

Ovde se valjda treba uključiti distorzija, ali sam promašio pedalu, pa je drugar koji je svirao bas morao da priskoči na nju... A ta pauza od delića sekunde nikako ne može da dovede do željenog "prelaza", već više liči na zvuk bućkanja sarme u želudcu dok je "zalivate" sa najgorom brljom od rakije. Drugari mi namignuše - sledeći put će biti bolje.

To je
Bekstvo iz Titela...
Moje 
Bekstvo iz Titela....

(huh, još samo tri kruga Am, F, C i kraj....)
Na kraju gledaju oni mene, gledam ja u njih... "To je to???? Gde je ostatak?" - "Ostatak čega?" - "Ostatak pesme..." 
Nema...
OK... Idemo isto to samo dva puta... Ovo je dobro... Ovog puta, ne diraj distorziju, u stvari nemoj da sviraš u refrenu, bas i naši back-vokali te pokrivaju... Samo slušaj sebe i nas i sve će biti super.
(Čekaj, jel sam ja to dobro čuo da se nekome ovo i svidelo??? Iskreno, malo sam bio zbunjen.)
Vau... Uz sitne izmene za 20 min pesma je bila skoro pa (za mene) perfektna...
A, ko kanda, i za njih...
"Imaš još koju?"
"Da???"
DrumkitPa smo probali i tu drugu... Ali, ta druga je bila priča za sebe...
Ja na dolmi
Sedim sasvim sam,
Sedim sam
I razmišljam...
(Eh, pa i sad to radim, nakon toliko godina...) Stvarno je "priča za sebe" ali samo da kažem:Vau... Bubnjar je totalno promenio ritam, tako da se od distrofično - distorzirane 3 akordne splačine, stvorila (bolje je reći su stvorili - jer ja sam tu mogao samo da - smetam 👽) jednu dobru reggae stvar...
I tako... Za 45 min mi smo imali dve gotovo spremne stvari za svirku... Da je bilo više vremena, bilo bi i bolje... Možda bi i ja naučio da sviram , ko zna?
"Vidimo se sutra" - naravno usput smo našli i pevačicu, koja bi, ako nikom, onda meni olakšala život, da nemoram da "nabadam" čas mikrofon, čas žice od gitare...
Al' ne lezi vraže... U danima kad misliš da si makar malo postigao sreću, prst sudbine te pogodi pravo u zadnjicu, čisto da ti pokaže da nisi u pravu...
Ako se setite lanca ljudi dobre volje koji su potrebni za svirku, shvatićete da je dobra volja ono što ih povezuje, pa sem srećne okolnosti nalaženja pevačice desila se i nesrećna okolnost da naletimo na jednog čoveka dobre volje, koji taj dan i nije bio baš dobre volje, tako da smo izvisili...
Bio bi to kraj ove priče da od tada nije prošlo x godina, a proći će još y (gde i x i y teže beskonačnosti) a da se ništa živo nije i neće promeniti...
A ja, kao i svi ostali, imam sve manje snage, sve manje volje...

Zato sam
Trebao da odem...
Zato sam
Trebao da pobegnem...

Al sad je kasno.... Pa ipak, možda je jedan od mojih načina ovde, kod mene... U srcu...

Ovo je
Bekstvo iz Titela
Moje
Bakstvo iz Titela.....
(objavljeno 17. aprila 2012g.)

Коментари

Popularno

Audacious - program za slušanje muzike

LibreOffice Calc - program za izradu tabela

Brasero - program za rezanje CD-ova

Bekstvo iz Titela

Minitube - program za praćenje YouTube sadržaja

Idemo

Kako blokirati neželjene oglase koje AdSense pokazuje na Vašoj web lokaciji

Bezimena

Pažljivo sa MS Word dokumentima koje primate putem elektronske pošte