Izašla iz kuće.
Bilo je sunce,
I nije videla,
A zašto bi i gledala,
Sve te tihe senke
Što promiču kraj nje.
A prolazili su
Ljudi
Izgužvanog pogleda,
Izgužvanog pogleda,
Ljudi
Izgužvanog odela,
Izgužvanog odela,
Ljudi
izgužvanih misli.
izgužvanih misli.
Ona se tu igrala
Nasmejana, vedra...
Oni su žurili,
Slomljeni, oblačni.
Nju nije briga:
"Tu je cvet, tu je mrav...
Sve što želim...
Eto, sve je tu..."
Kamate, poslovi,
Telefoni, postovi,
Plate, penzije,
Političke tenzije...
"Čemu služi sve to???
Kad imam
Cvrčka i lutku,
Sunce i psa?"
Možda deluje čudno,
Kao da je san?
Zato ne budi je druže,
To je njen
Radostan dan....
0 Коментари
Pokažite nam šta mislite o ovome!