U konačnom vremenu

Ko si bila

pre nego što si sada?

Ko sam bio

pre ovoga svega?

Da l' je sila

nas dovela do pada,

Il' sam krio

Razlog svoga bega?

U vremenu

kraja te večnosti

mi tražimo

to izgubljeno vreme.

Na remenu

naše identičnosti

da težimo

ka nečem čistome...

Nema toga,

Zaboravljen je davno

Osećaj sna...

Tog lepšeg vremena.

Sna rasutoga

Padamo mi ravno

Pravo do dna

Težinom kamena.

Na ivici razuma

Vrtela se jedna zvezda

I oko nje jedan kamen

Zatvoren i malen.

Na njemu je

Bila mudrost rasuta

Onako bez veze....

Nehajno prosuta.

Sem grmljavine

Ništa se nije čulo.

Ostavljeno bez namene

Sve beše gnjilo i trilo.