Punk geneza!

Punk koreni

Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka je muzički svet zapljusnula plima tadašnjeg "novg čuda". Iz "produvanih zvučnika, na jeftinim pojačalima i sa raštimovanim gitarama se počeo svirati punk. Preteći establišmentu i industriji (pri tome se misli sveobuhvatno: industriji, masovnoj proizvodnji i potrošačkom društvu) ta nova vrsta muzike je bila nosioc jedne nove (sub)kulturne revolucije. 

Brišući granicu između publike i benda, punk je dokazao da muzikom mogu da se bave čak i ljudi koji nemaju sluha! Ovaj, tada novi pravac je odmah dobio epitet "muzika sa porukom" (najčešće - nezadovoljstva). A kakva je to poruka bila, na šta se odnosi ili kome je upućena - nije bitno. Poenta je bila u podjednakoj šansi. U punk muzici, tu šansu da se pokažu i dokažu imaju totalni anonimusi i poznati, inteligentni ili glupi, slatkorečivi ili prosti, poštovaoci ili mrzitelji...
Drugim rečima, u punk muzici više niko nije autsajder u bilo kojoj oblasti.

Da bi se poruka mogla poslati bio joj je potreban nosač. Kao idealan nosač punk poruke je bila buka sa elementima melodije od 3-4 akorda. Filozofija je bila jasna: što ste glasniji to Vašu poruku čuje više ljudi.

Može se zaključiti da ono što je danas internet za informacije, punk je tada bio za muziku. 
Jedna od najupečatljivijih poruka koju je punk na svome nastanku nosio je da je rock'n'roll samo jedna velika prevara muzičke industrije i da ne treba verovati svim tim milozvučnim melodijama o ljubavi koje dolaze sa gramofonskih ploča jer iza njih ne stoji iskreno osećanje, već želja za novcem!

Nije ni čudo što je ceo punk pokret u svom nastanku dočekan na nož (kako u prenesenom, tako i u bukvalnom značenju). Međutim, ubrzo se stvar menja i punk dolazi u ruke muzičke industrije i postaje samo još jedan šablon za masovnu produkciju, ne različitog i sopstvenog mišljenja (što je prvobitna ideja ove vrste muzike) već ljudi sa stavom (koji je nametnut od strane benda).

SFRJ punk!

Jugoslavensko kulturno društvo je bilo koncipirano kao otvoreno. U Jugoslaviji su se brzo pojavljivali trendovi koje su donosili vetrovi sa zapada.

Kako ovu državu nije zaobišao rock, tako ju je svom silinom udario i punk.

Kao što su Kuzle, davne '78, pevale o rastućem nacionalizmu i isključivanju, društvenoj neprihvatljivosti onih različitosti, to jest o stvarnosti dijametralno suprotne od svega onoga što bi trebalo da bude bogatstvo u proklamovanom "bratstvu i jedinstvu", tako je i punk muzika upozorila na trulež u sistemu koji je na kraju pojeo sam sebe.
Temeljena na revolucionarnim proncipima, "Juga" je bila blagonaklona prema punk muzici. Antiglobalistički principi u porukama pesama su se dobro uklapali u tekovine antikapitalističke revolucije utemeljene u socijalističkoj i komunističkoj ideologiji kojom se samo deklarisao tadašnji državni aparat.

Vođeni takvim svetonazorima, oficiri JNA su svojim sinovima (i ćerkama) gurali u ruke gitare. Osećajući da političari nisu iskreni u svom naumu očuvanja jedne zemlje, oni su svojoj deci, umesto oružija, davali mnogo jači argument protiv rastućih međunacionalnih tenzija podstaknutih ekonomsko-političkim težnjama za dominaciju nad ranjivim balkanskim prostorima.

Time je uspešno odgajana jedna generacija koja bi bila nosilac mirne promene tadašnjeg SFRJ establišmenta. No, establišment je uzvratio udarac.
Kada su interesni prostori nad onom malo državnog kapitala postali previše vreli i kada je SFRJ počela da se cepa na najkrvaviji mogući način, establišment je za svoje potrebe morao uništiti ideju rock'n'rolla (a samim tim i punka). Slobodnomisleći ljudi u novim sistemima više nisu dobrodošli.
Taj period je bio možda i najjači za muzičke scene, jer je to bila borba za opstanak. Sa jedne strane, establišment je gurao nove vidove folk muzike blateći svaku drugu muziku (i konzumente iste). Sa druge strane je ta druga muzika uzvraćala udarac dajući najbolje od sebe.
Dotadašnja komunističko-socijalistička elita je skinula svoje stare svetonazore, oblačeći se u odeću novih međusobnih odnosa koje su sami kreirali. Akumulirajući gomilu novca iz pljačkaških bratoubilačkih ratova, njima nije bilo teško da mali delić tog kapitala iskoriste za zatiranje poslednjeg zrnca kulture koji ih je podsećao na bivšu državu.