Programiranje

3.1 Programiranje

Problem: Ja ništa ne znam o programiranju. Znam samo da uključim ili isključim računar, malo se igram, otkucam po nešto i to je to.... Kako da krenem?

Odgovor: Kao i za sve ostalo, za početak ti je potrebna želja da naučiš nešto. Posle toga ti treba volja da izdržiš napor (misliš da je nešto lako? Ne postoji ništa što je lako, nemoj da te lažu, sve ima svoje teške strane, na primer, čak i najlepše osećanje na svetu – ljubav, je skoro uvek teška, a često i preteška!). Treba da budeš uporan i izdržljiv, kako bi svaki dan mogao da saznaješ nešto novo, jer kao što sam već spomenuo – programiranje se počinje učiti, i nikada se ne zaustavlja u tom učenju. Ljudi programiraju po 30g. i kad bi ih pitao rekli bi ti da ne znaju nešto, ali – gle lepe osobina – lako saznaju i lako reše.

Možda si čuo da programeri treba da znaju dobro matematiku – pa... Ne da nije tačno, već nije ni istina. Da programeri rasturaju „matiš“ bavili bi se matematikom, a ne programiranjem, zar ne? Oni samo treba da poseduju, kao jednu od svojih jačih osobina, ono što izučava Matematička logika, ali, avaj... To nije urođena osobina, već se uči i stiče.

Idemo daljeu sticanju slike, šta mi to u stvari želimo.

Da bi smo shvatili šta je to programiranje, moramo prvo znati šta je to – program!

„Pa to je jednostavno! To je ono što skinemo sa interneta!“

Ali šta je u stvari to što „skidate sa interneta“?

Program je set instrukcija koje su zadate računaru i koje mu govore kako da on vrši neka  izračunavanja, koja služe za obradu teksta, matematiku, puštanje videa, zvuka i sl.

I taj program mora neko da napiše, tako da dolazimo do sledećeg, manje – više tačnog zaključka - program je slika načina razmišljanja programera i proizvod je njegovog načina rešavanja složenih problema.

Programer se tokom pisanja programa bavi sa : inputom – ulazni podaci za program, outputom – izlaznim podacima iz programa (mogu služiti za prikaz korisniku ili za rukovanje nekim mašinama) i matematikom – osnovne kalkulacije nad podatcima, kontrolom izvršavanja – provera određenih uslova koje vode program do željenog cilja, ponavljanje – način dostizanja cilja kroz petlje, testiranjem – provera ispravnog rada programa.... 

Kao što vidite uvek je bitan cilj, dok je znanje sredstvo. Zato dolazimo do sledećeg problema:

Čime programer programira? Kako on to svoje znanje pretače u rešavanje problema? Odgovor je – putem programskih jezika.

Programski jezici su veštački jezici, koji su stvoreni da bi čovek mogao da naređuje mašini, i kako bi ga ona bezuslovno i bezpogovorno slušala. Zapamtite to, jer to jednostavno znači – ako mašina ne radi ono što treba da radi (a pri tom je savršeno ispravna), nije kriva ona, već jedino – ti! Nauči da pričaš sa mašinom, pa će da te sluša (uostalom, i u stvarnom životu, ukoliko ne umeš da kažeš ili napišeš ono šta želiš, teško da ćeš da to i dobiješ, makar dok su čitanje misli i telepatija u domenu naučne fantastike).

E, sad ima različitih ljudi, koji imaju različite načine razmišljanja, koji sa druge strane, se bave različitim problemima. Zato je nastalo pravo brdo programskih jezika.... Da se čovek izgubi i zbuni u toj „svaštari“. Za koji se „uhvatiti“?

Odete na neki forum, pa ljudi krenu da bombarduju: C – težak, dugo se uči, najviše se isplati, ili Java, možete brzo da počnete da zarađujete (a da nikada ništa i ne saznate o programiranju), HTML – najbrže se nauči (cirka pola dana – deluje obećavajuće?).

Ako poslušate te savete, možete komotno na nekom drugom mestu da tražite „spas“. Ako tek počinjete, nemojte da naprežete svoj mozak sa C-om, sporo se napreduje. Java nije loša, ali – buuumm – u startu vam neki (neindentifikovani leteći) objekat pravi pometnju.... HTML zapravo ni nije programski jezik. On je „šminka“ iliti formatiranje već gotovog rezultata kako bi bio lepo prikazan nekom trećem licu.

Ispada da u suštini, od cilja zavisi sredstvo, i to je sasvim tačno, ali ne vodi ničemu.... Početnik nema osećaj da prema problemu bira jezik, kad nije upoznat sa mogućnostima jezika (a ni sa rešavanjem problema). Deluje kao „Vrzino kolo“, zar ne?

Pravi odgovor je: Da li umeš da programiraš na svom maternjem jeziku?

Hmmm... Šta ovo znači?

Da li umeš da jasno kažeš ili napišeš šta želiš, od koga, zbog čega? I da posle toga to čitaju/slušaju svi oni koji su „upleteni“, i da razumeju, pa poslušaju? Da li učestvuju u stvaranju nečega lepog?

Uh.... Ni to ne umeš? Ne brini.... Evo izabrao sam za tebe nešto, što će brzo, ali i moćno da ti pokrene klikere. Samo se drži puta, na kraju njega, moći ćeš već sam da ideš dalje.

3 Uvod u programiranje	Indeks	3.2 Python