Moral ili mural?

Moral ili Mural?

Radost novog života...

Ko ne bi bio veseo...

Došlo je na svet jedno novo živo biće, malo, krhko, slatko...

Možda će biti doktor, možda advokat....

Sreći nikad kraja...

A možda postane i inženjer kompjuterskih nauka...

Hej, čekaj... Kakva bi to bila fantastična kombinacija spojiti svoju sreću, malo dete i .... moderan svet?

Na žalost žene Marise Braun iz LA - to i nije ispala tako dobra ideja.

Uslikalti se, okačiti sliku na fejsbuk - ništa lakše. Svi prijatelji će biti srećni, ponosni. Beba je zdrava, srećna i - gladna.

No, ako sam ja srećan, i želim da tu istu sreću podelim sa drugima, da li će i oni osetiti tu sreću? Ili...

Kako gospodin Njutn Isak (mislim da je bio neki pevač narodnjaka, ili, pardon, učesnik nekog nereallllity showa... mrzi me da tražim, u svakom slučaju neka estradna ličnost...) u nekom svom TV intervijuu rekao - svaka akcija izaziva reakciju istog intenziteta, i pravca, ali upravo suprotnog smera od onoga prema čemu se težilo, i što se želelo postići.

E, tako ni ovde - nije izostala reakcija, a potom i psihička rekreacija.

"Pobogu, pa to je nudizam, golotinja...."

"Zabraniti... Prijaviti....Remećenje javnog mira... Nemoral...Skandal...."?

I? Kako sad dalje? Umesto ljubavi i sreće, proširila se zavist i ljubomora, a sve spakovano u lepu oblandu zvanu - moral.

Pretpostavimo da kritičari ovakvog postupka nisu bili dojeni, ili možda iz nekog razloga ne vole bebe (mnogo se "deru i remete kućni red", a "bezobrazni roditelji" ih moraju baš uvek presvlačiti? ). 

"Zar to mora na javnom mestu? Gospođo, zar morate to da radite baš u parku, zar niste mogli da nahranite Vašu bebu kada ste pre 6 časova bili kući, ne nebojte se, neće umreti od gladi... Vidite kako je debela...."

Pobogu....

Već zamišljam takve "ljudske veličine" u javnom prevozu:

"Pa šta ako se sa bebom pojavite u autobusu, mislite da ja treba da ustanem? A ni meni niko nije ponudio, kada me je "ušinulo preko leđa", svoje sedište...."

I, tako.... Umesto sve da prođe neopaženo, i sasvim uobičajeno, kao trenutak malenog radovanja, podiže se prašina... Umesto sreće ostade prkos i inat (zar neko sme da bude srećan, ili da usreći nekoga u ovo vreme?), i nađe se ta igla u plastu sena koja smeta i žulja nečiju nesreću. Jedva se dočekalo nešto - što može da se napadne, na bilo koji način... Pa se ti brani... Ako možeš... Sama protiv svih (isplaziš jezik, valjda će shvatiti poentu? Ah, ne... Pardon, još više ćeš ih razljutiti).

Šta na kraju reći, a ne počešati se iza uveta, jer i dalje stoji ogroman znak pitanja, na koju stranu stati. Sve je to OK - Ali ona nije pitala svoju bebu da joj okači sliku na fejsu?

Da... Nije... Ali ja (kao i ti, koji ovo čitaš) živim u takvom podneblju u kojem je običaj da nas onako "tek rođene" uslikaju, pa slike pokazuju po komšiluku... U čemu je razlika između toga i fejsbuka? Samo u veličini komšiluka.

Ja sam u svom komšiluku i bio dojen, i ugošćen... i počašćen... I niko nije rekao ni slovo "a"....

Koliko Marisinog "komšiluka" sa fejsbuka bi dozvolilo ovo što "punom parom" kritikuju? Koliko bi njih - bajnih moralista dali tom detetu nešto da pojede, poklonilo neku stvar za praznike? Pitanje je, sad...

I pisao bih mnogo štošta još... Ali, nekom drugom prilikom... Kako stvari stoje... Biće ih još mnogo, mnogo (više), jer percepcija malih ljudi, pojavom interneta više nije (i neće) biti ista. Nekada taj mali čovek nije morao da preispituje svoje stavove (tako je kako ja kažem, ili kako sam naučio, kako sam vaspitan), ali današnje vreme "tera" te ljude da konstantno preispituju svoje stavove...

Što dalje znači da treba dobro razmišljati o sebi i o svetu koji te okružuje...

Što znači da treba razmišljati...

Što znači.... Khm... Čekaj malo... Razmišljati?!?

Teška je to rabota... Lakše je napasti... Možda se nekome zagorča život, ali bože moj... Važno je biti moralan i najbolji, najpametniji...

I nikada ne shvatiti, da nešto što je tvoj/moj/naš moralan stav (drugim rečima - samo jedna obična izgovorena reč) pretežak teret nekome ko ima još hiljadu drugih obaveza oko malecnog stvorenja!