Postovi

Prikazuju se postovi od kolovoz, 2013

Reč dve o štetnosti duvana

U mraku sobe Svetle tvoje oči Kao pravi putokaz Ka vreloj noći...
Zagrlila si me (mmmm kako prija) Tvoj vreli dah Uz moj vrat...
Provlačim ti Prste kroz kosu Nežno onako Kako ja znam...
"Ja gorim..." Ti reče, a ja Uz osmeh: "Znam..."
Ups.... "Ne, ja GORIM!" Romantičan plamen Živopisnom bojom Ti je bojio - kosu?!
Sorry, Piksla je bila daleko Cigareta u ruci...
(I zato...) Romantično se iskradoh Iz naše ljubavne jazbine Gde plamen strasti Sa tobom caruje....
(plava i crvena svetla se prelamaju kroz vazduh, kao i preko jezera vode koje po prljavoj gradskoj ulici ostavljaju dugače zmije vatrogasnih creva...)
Suza u oku ne leči Onaj nemir u duši, Zato zavlačim ruku U džep od jakne....
"Hej ti..." (Neki momak u plavom) "Da?" "Šta se ovde desilo?" "Nemam pojma, ja sam u prolazu..." "Šta to radiš?" "Evo, palim cigaru.... Imaš upaljač?" "Aha, evo... Može i meni jedna?" "Naravno..."
I sa dimom u ruci, Sa dimom u duši, Nestajem lagano, Ne…

Knjiga mudrosti

Knjiga mudrostiOh malo dete, Ispruži svoje ručice. Sada ih savij u laktu... Taaako.

A sada ispruži dlanove, Kao da daješ Česnu reč... Dobro je...
A sada? Sada sa njima pokrij uši, I ne pitaj što, Jer grmljavina stiže.... Stari su pronašli Knjigu mudrosti Koju je neko nekada Davno zakopao, Pa sada ne znaju Ko ima pravo na nju... Na žalost vas malih Brzo su se dogovorili Da artiljerija im da Odgovor taj.... "Za knjigu i slavu Mi dajemo glavu." Slušaj me maleni... Kada skloniš ruke Sa te male glave, Mene neće biti, Kao ni mnogih stvari Na koje si navikao. Zato sad dajem ti zadatak, Kada prođe taj kraj... Nađi tu knjigu mudrosti, Jedan ašov omanji... (Vidiš, rupa se ovako kopa I to će ti biti prvi žuljevi) I kopaj duboko... Kopaj daleko....
I u tu rupu ostavi tu knjigu svih ljudskih gluposti.

Politička pozadina jedne tužne ljubavi....

Sigurnim korakom Nestajemo u mrak... Na crvenom nebu Drhti Poslednji sunčev zrak... Obećana zemlja sreće Tamom čeka nas, Još u ušima mi odzvanja Tvoj zavodljivi glas... Ali.... Ti.... Zarila si zube I isisala krv... Na mojoj bledoj koži Ostavila trag... Gde nekad bilo je srce Tvoja ruka se uvuče I snažno vuče van... A onda.... Ležim na zemlji Mesec smeje se... Bića tame oko mene Klate se. Senke bivših ljud A sada životinja.... Duhovi, Vampiri, I ostale žgadije... U šumi tame Zemlje beznadije... Lutaju traže Svoj poslednji zalogaj... Ili ruku spasa Od koje nema glasa,  Jer...
Ti.... Zarila si zube I isisala krv... Na mojoj bledoj koži Ostavila trag... Gde nekad bilo je srce Tvoja ruka se uvuče I snažno vuče van... I na kraju,  Gledam ih u oči I mislim da će proći.... U mom stomaku taj čudan osećaj... Da je sva ta masa Nekad bila živa I da se nadala da ih čeka raj. No ono što me plaši Nije u mojoj mašti, Jer onog što se bojim Je da takav sam i ja, I to teško da će proći I bolje vreme da će doći, Više nije u mojoj moći Ta globalna infekcija.…