Тител: Дан основне школе "Светозар Милетић" у духу јубилеја

Текст и Фото:
Стево Диклић

У среду, 22. фебруара, у холу ОШ "Светозар Милетић", у присуству великог броја ученика, наставника и радника школе, пензионера, родитеља, представника локалне самоуправе и других гостију, одржана је свечана приредба која је била тематског карактера.

Обележавајући Дан школе који се одржава на рођендан Светозара Милетића, великог српског политичара и родољуба у Аустроугарској крајем друге половине деветнаестог века, обележено је и сто година од рођења Душка Радовића, српског песника, писца, новинара, афористичара и ТВ уредника.

Сва приредба у којој су учествовали ученици и наставници из централне школе као и из школа из Лока, Вилова и Гардиноваца, била је прожета песмом, стиховима, игроказима и мудрим мислима ненадмашног  Душка.

Душко Радовић је рођен 29. новембра 1992. године у Нишу, а умро је 16. августа 1984. године у Београду. Иако бројка од 62 године, колико је поживео, баш и није толико импресивна, дело које је оставио за следећа поколења вредно је сећања и дивљења.

У сенци јубилеја посвећеног Душку Радовићу, остали су и други важни догађаји, па смо се у разговору са Петром Којићем, директором школе, подсетили да се ове године навршава 320 година од новог тителског школства.

Први помен српске народне основне школе датира из 1703. године, а традиције те школе баштини садашња основна школа "Светозар Милетић".

Централна школа у Тителу налази се у згради која је прве ђаке примила 1983. године, што значи пре јубиларних 40 година.

Школа је у то време била пројектована и изграђена у тада модерном стилу, али време је показало да њен леп и модеран изглед није било баш најбоље решење за ово поднебље. Од тада су учињене многе козметичке промене, али никада довољне и рационалне, па је данас школска зграда у јако лошем стању.

Сви они који имају емоција према овој школи, било да су у њој радили, школовали се, водили своју децу у њу, или је гледају као грађевински објекат, надају се да ће имати третман који заслужује.

Један од оних који ову школу сматрају за свој други дом је и Стеван Авгуштин, наставник руског језика у пензији, који је у њој оставио своја десетлећа живота и рада.

Он је, као страствени фотограф и хроничар ове школе, али и места Титела, поклонио више ДВД  дискова са снимљеним фотографијама и видео записима који су обележили рад школе у претходним деценијама.

Тај поклон ће омогућити садашњим и будућим генерацијама да боље упознају рад школе у временима која прођоше потиснута новим поимањем рада у настави, односима ученик- наставник, улогом родитеља и друштвене средине у васпитању деце, увођењем нових метода и наставних средстава у наставу, новим поимањем света, променама које су у школство уведене критичким, али и некритичким приступом...

Дружење које је уприличено по завршетку свечане приредбе учинило је да се разлике међу старијим и младим делатницима не осете и да младост и искуство учине леп спој.

Текст и Фото:
Стево Диклић