Медљанци свих земаља уједините се!

Текст и фото:
Стево Диклић

Тител: У недељу, 26. јуна, сва паркинг места у околини Парадног трга била су попуњена до последњег. Аутомобилима са регистарским ознакама многих градова из Војводине и шире, дошло је око 200 Медљанаца да би се дружило и такмичило са земљацима, рођацима и комшијама из старог краја.

Док су једни у зноју лица свог покушавали да баце камена са рамена што даље, скоче из места у даљ боље од противника, протуре фудбалску лопту противнику "кроз ноге" и постигну гол о којем ће се причати до следећег сусрета, или дају све од себе да би као члан екипе свога места надмудрили тешкаше из супарничке екипе у надвлачењу конопца, други су обилним подмазивањем грла љутом ракијом или млаким пивом, покушавали да извуку што лепше или бар што гласније тонове песама из њихове постојбине.

Бодрење је било гласно као што то умеју људи из тих крајева, али је зато и дружење било максимално спонтано и искрено.

Вероватно су се многи упитали ко су то Медљанци, па ћемо покушати да одговоримо што јасније и прецизније:

Медљанци су становници места Медна смештеног на планини Димитор у БиХ, у Републици Српској.

Планина Димитор налази се између горњег тока реке Сане и Подрашког поља. Дугачка је око 13 километара, а њен највиши врх је Димитор (1474 м). Према подацима који се могу наћи на интернету, планина Димитор  је кречњачка планина која оскудева изворним водама, а потоци који извиру на планини, припадају сливу Сане.

Тешкаши на делу-надвлачење конопца

Место Медна припада општини Мркоњић Град. Само насеље смештено је на надморској висини око 790 метара. О пореклу имена Медна постоје разне теорије. Једна каже да је име настало од појма мед, а друга да су му Турци дали име Медина, што на арапском значи утврђени град, јер се недалеко села налази тврђава Призренац.

Ово објашњење о појму Медљанац не би било потпуно а да не кажемо да Медљанаца заправо најмање има у Медни. Процењено је да данас на подручју АП Војводине живи око 3000 Медљанаца, док их у самој Медни има око 150, углавном старијих лица. 

Вечера и дружење је ипак круна дана

Сваке године велики број Медљанаца и њихових потомака одлази у место своје постојбине, на сеоску славу Мала Госпојина.

Већ годинама Медљанци из свих крајева, а највише из Војводине, састају се током јуна у неком од места где их има у значајном броју. Ове године у Тителу је одржан осамнаести сусрет у организацији Удружења Медљанаца "Димитор". Удружење је основано 2002. године у Новом Саду. Тител је једна од подружница.

Из разговора са Васкрсијем Лисицом, Медљанином из Титела који је главни у овогодишњој организацији Сусрета, сазнали смо доста занимљивости. Он тврди да је пре Другог светског рата у Медни живело око 4500 људи. Каже да су Лисице живели на највишим деловима Димитора и до 900 метара надморске висине, а остали у нешто нижим пределима. Куће су разбацана по планини без неког посебног реда, како то већ дозвољава конфигурација терена. Расељавање је трајало доста дуго, а печат на све ударио је овај последњи рат 90-их година. На овим сусретима у организацији Удружења Медљанаца, осим дружења људи се такмиче и обнављају сећање на старе сеоске игре које су практиковали негдашњи Медљанци, да се не заборави традиција и дух завичаја. Од више старих спортова организатори сусрета задржали су бацање камена с рамена, скок из места, надвлачење конопца и мали фудбал као сео новије традиције. Песме завичаја не улазе у такмичарски део, оне иду спонтано уз ракију и пиво.

Ове године у Тителу је учествовало девет екипа, из Медне, Титела, Српске Црње, Црвенке, Ветерника, Жабља, Клисе, Темерина... Било је гостију из Панчева, Београда и других места. Већ се зна да је за следећу годину домаћин Клиса. О Мркоњићу као општини којој припада Медна, Лисица каже да је град који одумире. Људи немају где да раде, а томе је кумовао нарочито овај последњи рат. Онима који би желели да посете Мркоњић Град и околину, препоручио би да погледају лепоте језера Балкане и нови хотел, излетиште Зелениковац и друге природне лепоте.

Да су Медљанци расути по свету, пример је и протојереј Предраг Азап који је на служби у граду Илоку у суседној Хрватској. Одрастао је у Тењу, где му и данас живе родитељи, као и бројна заједница Медљана. Он је , како каже дошао да види свој народ, српску браћу. За Удружење "Димитор" каже да успешно организује све активности Медљана. Он и своје троје деце води у Медну да посете родно место својих предака.

На крају спортског дана сумирани су резултати.

У бацању камена с рамена победио је Горан Пргоњић из Темерина (14,19 м), други је Зоран Драгољевић из Жабља (13, 68 м), а треће место заузео је Момчило Петковић из Темерина (13,07м).

Драженко Савановић из Жабља заузео је прво место у скоку у даљ из места, са резултатом 2, 59 метара, други је Лука Лекин из Српске Црње (2,58 м), а трећи је Предраг Гушић из Жабља (2,53).

Међу девет екипа у малом фудбалу победила је екипа из Црвенке, друга је екипа Жабља, а треће место припало је екипи из Темерина.

Тешкаши који су се такмичили у надвлачењу конопца, заузели су следеће позиције; Прва је екипа Темерина, друга је екипа из Медне, а трећи су момци из Клисе.

Свеукупни победник је екипа из Жабља, други је Темерин, а трећа је екипа из Црвенке. Екипа из Жабља добитник је великог прелазног пехара.

По завршетку спортских надметања и велике борбе са врелим сунчевим зрацима, а неки богами и након борбе са љутом ракијом и млаким пивом, уследила је вечера и весеље у једном угоститељском објекту уз музику "Ћук бенда" из Ветерника.

Текст и фото:
Стево Диклић