Оштро перо и бритак језик, тешка артиљерија Драгана Колака

Текст и фото:
Стево Диклић

У зборнику "Афоризми и афористичари 21" за 2021. годину, у друштву 63 аутора- афористичара нашло се и име Драгана Колака из Титела. Многи ће се запитати ко је тај седамдесетједногодишњак који се нашао у друштву познатијих Александра Баљка, Милијана Деспотовића, Бошка Ломовића, Жељка Марковића, Драгутина Минића- Карла, Слободана Симића, Милана Тодорова и других величина афористичког израза  из разних места Србије, Хрватске (Загреб, Вуковар), Црне Горе (Подгорица, Пљевља), БиХ/Република Српска (Зворник, Козарска Дубица, Угљевик, Бања Лука, Приједор, Лопаре, Сански Мост) и Словеније (Сечовље).

Драган Колак
са Зборником
"Афоризми и афористичари 21"
за 2021. годину

Моного тога се накупило у ових више од седамдесет година, јер сам Драган Колак у шали каже да је он свој бритки, неки ће вероватно рећи и погани, језик почео да оштри још од малих ногу.

Из токова реке живота издвојићемо острвца на којима се Драган Колак задржао краће или дуже време:

Рођен је 1950. године у Кијеву у Метохији где је завршио основну школу. Гимназију је кратко време похађао у Новом Пазару, да би када су његови родитељи купили кућу у Крагујевцу, наставио школовање у Крагујевачкој гимназији коју је завршио школске 1967/68. године. У Крагујевцу је дипломирао на Вишој педагошкој школи, а студирао је на Филолошком у Београду и Филозофском факултету у Новом Саду.

Радио као наставник руског језика у основним школама у Горњој Трнави (опленачкој) и Тителу (у Шајкашкој).

Бавећи се новинарством писао је за новосадске новине Дневник, Војводина, Мисао, за Данас (Београд), Шајкашке новине (Жабаљ). Прилоге су му објављивали 14 дана (Параћин), Политика (Београд) и Зрењанин (Зрењанин). Објављивао је у периодици: Република (Београд), Ми млади (Загреб), Тителски летопис, Свеске (Панчево), Ревија Колубара (Ваљево), Годишњак Народне библиотеке у Тителу. Писао је за Тител данас (1997-2003) и покренуо и уређивао ђачки лист Искра који је убрзо преименован у Латице (1979-1995)... Писао је неке одреднице за Енциклопедију Новог Сада. Пише афоризме за децу и одрасле, а на Фестивалу хумора у Лазаревцу добијао је награде за афоризме и карикатуру, добитник је и годишње награде параћинских 14 дана за карикатуру...

Аутор са својим делима

Објавио је књиге "Читуља Тителског брега 1848-1849" (2002), "Кијево у Метохији од настанка до нестанка" (2015), "Биографски речник Титела" (2015) и "Перорез" (2017). Приредио је монографију "Три века новог тителског школства" (2003), идејни је творац и оснивач манифестације Смотра ћириличке писмености (2003) и уредник њеног часописа Лепопис (2003-2014), покренуо је ФЛЕРТ (Фестивал лепе речи Тител) и уређивао Тителтеку (билтен Фестивала и сајт), пише за интернет портал Равница инфо, објављује афоризме на порталима Колак инфо и Афирматор, те у дневној и периодичној штампи... За свеукупни допринос развоју културе општине Тител додељена му је 2014. године Новембарска награда, а за јавни, културни и педагошки рад завредео је да му име буде уписано у Лексикон писаца просветних радника Србије (2003), Биографски речник Шајкашке (2014) и Лексикон стваралаца у предуниверзитетском образовању Србије (2019).

На наше питање када је почео озбиљније да размишља о писању, а посебно о писању афоризама, кратке форме коју одликују језгровитост, мисаоност, духовитост и актуелност, Драган Колак нам је рекао:

Пресудан је био мој сусрет са Владимиром Булатовићем Вибом с којим ме је упознао Мирослав Милутиновић, мој другар са Више педагошке школе..

Он ме је са Владом упознао док су седели у бифеу Парк у Крагујевцу. Ја волим да кажем да је Вибова књига "Корак назад" била за мене корак напред. Након тога сусрета почео сам озбиљније да пишем афоризме и објављујем их у студентском листу ФАКК, а касније и у другим реномиранијим новинама.

О својој генерацији Крагујевачке гимназије (генерација школске 1967/68. године), каже да је проглашена за "најбољу генерацију најбоље школе" у историји Гимназије. То мишљење пише у монографији "Храна за снове" издате поводом 50-годишњице те генерације.

Колак набраја познате и признате личности које је изнедрила генерација 1967/68:

То су Бора Дугић, музичар, Зоран Б. Петровић режисер, Миодраг Панић генерал, Милан Томић атлетичар и др спорта, Жарко Обрадовић кошаркаш, Слободан Лазаревић универзитетски професор, Миланка Петковић, др медицинских наука, Слободан Косовац, генерал- заменик министра одбране, Ивица Матијевић атлетичар, савезни капитен репрезентације и члан Атлетске асоцијације Европе, Слободан Каратошић др економије, Нада Ковачић универзитетски професор на Масачусетсу, Питсбургу у САД, Драган Мицић, академик САНУ, Мирослав Равић др фармакологије и директор фирме MGM biopharm у Лондону, Зоран Спасојевић књижевник....

На питање одакле су корени презимена Колак, он објашњава:

Колико сам изучавао порекло мога презимена и других варијација као што су нпр. Колаковић и слично, пронашао сам податак да је то презиме из Старе Херцеговине из Риђана код Никшића. Касније се сеобама и миграцијама проширило готово по читавом терену бивше државе. У породици имам и познатих имена, па је тако млађим генерацијама вероватно познато име глумца Милана Колака. Он је мој братанац. Глумио у филму и серији "Краљ Петар Први" улогу Маринка Спасојевића, у серијама "Јужни ветар" и "Ургентни центар", филму "Тома"...".

Камена кула у Прекорупљу, илустрација из књиге "Кијево у Метохији од настанка до нестанка"
(Аутор илустрације Стево Диклић према казивању Драгана Колака)

На питање "Ко сте и одакле сте заправо", добијамо следећи одговор:

По деди сам Херцеговац, по оцу сам из Метохије, по себи сам Шумадинац, а по жени сам из Шајкашке. Ето сада сам у Шајкашкој већ више од половине досадашњег живота.

Како сте постали Титељанин?

После војске сам у потрази за запослењем доспео у Тител где сам се мислио кратко задржати. Ту сам попио мало тителске воде, отровао се и остао (Смех). Запослио сам се у ОШ "Светозар Милетић", а момачке дане проводио сам дружећи се са Томиславом Ђокићем, тада наставником српског језика, а сада познатим писцем за децу и одрасле. Мени се ускоро десила љубав са Љиљаном, економистом, београдском студенткињом, а Тома је тек касније нашао срећу са својом Цаком. Из љубави и брака са Љиљом добили смо Ивану и Сању, данас одрасле и образоване девојке. Ивана је завршила Факултет за менаџмент, а Сања Природно математички факултет у Новом саду. Обе су запослене. Оне су круна моје животне каријере. Породица је моја подршка и инспирација. Понекад када се превише удубим у моје "отровне" мисли, Љиља ме подсети на пропуштене кућне обавезе уз опаску да сам човек оштра пера и бритког језика, али тупих кухињских ножева (Смех).

Што сматрате круном своје професионалне каријере?

Верујте да од свих награда и књига које сам написао, најзначајнијим успехом сматрам то што сам написао 11 одредница за Енциклопедију Новог Сада коју је уређивао Душко Попов, рођени брат Раше Попова, а који је тражио баш мене да учествујем у том тиму- редакцији те енциклопедије. То ме чини поносним.

Типична кућа колониста у Степеницама
илустрација из књиге " Кијево у Метохији од настанка до нестанка"
(Аутор илустрације Стево Диклић- према казивању Драгана Колака)

На крају разговора, замолили смо господина Колака да нам препоручи неколико својих убојитих афоризама. Ево његовог избора:

-Лајање је псећи говор, а олајавање псећи карактер

-Сиромашни се међусобно солидаришу, док богати солирају

-Оптимиста слободно лети, а песимиста слободно пада

-Боље је тапкати у месту него трчати у нужди

-Оптимисти је све равно до Косова, а песимисту баш то брине

-Диктат је у школи био најчешћа писана вежба из страног језика. Данас српски новинари на матерњем језику најчешће пишу по диктату!

Текст и фото:
Стево Диклић