U suštini....

Proteklih par meseci su se na Blogger platformi dešavale promene koje mi nikako nisu prijale. Eto, možda su nekome te promene donele i dobre stvari, ali meni su samo donosile glavobolju. 

Na primer, nedokumentovana odluka da se u fidu nalaze slike u s72 veličini je donela do toga da većina stranica na blogu izgleda smrljano. Nije da ne postoji obilaznica (npr, preuzimanje slike direktno iz posta, a zatim njeno opsecanje da bi se uklopila) ali bi ona zahtevala vreme za implemetiranje sa neizvesnim rezultatom.

I to nije glavni nedostatak svega ovoga. Jer....

Kao i sama platforma na kojoj se nalazi i ovaj blog je trpeo mnogo promena u svojoj istoriji.

U početku je to bio običan blog, kao i gomila drugih. Pisao sam ga pod pseudonimom. Tada mi je bilo bitno samo da napišem nešto, ali ne i ko će to čitati. 

No, 2017g. odlučujem da je vreme da se izađe iz anonimnosti i umesto pseudonima pišem pod svojim pravim imenom. Dotičem se i lokalnih tema, pa je blog počeo da napreduje.

Da bi sadržaj bio prikazan na što bolji način, i da bi se čitalac osećao ugodno, na blogu su bile implementirane mnoge stvari.

Nekada je postojalo tri načina komentarisanja tekstova, dugme čijim pritiskom bi bio prikazan slučajno izabran tekst sa bloga, poveznice sa profilima na socijalnim mrežama, linkovi ka sličnim tekstovima, dugme za menjanje boje teksta i njegove pozadine, slajderi, padajući i mega meniji, tikeri sa najnovijim vestima, brojači poseta, fejsbuk SDK, automatsko prikazivanje slika i video snimaka u komentarima, prilagođeno deljenje sadržaja i još nekoliko drugih zanimljivih dodataka koje su trebale da zadrže čitaoce i učine im sadržaj interesantnijim.

Drugim rečima, svi ti dodaci su služili da bi čitalac proveo malo više vremena na blogu, tako što bi lakše pronalazio sadržaj koji ga zanima.

Svi ti dodaci su sjajni i bajni. Ideja je bila fantastična. Ali, implementacija svega toga je zahtevala vreme i znanje (ili sam jednostavno mogao da izdvojim novac, ali to nije bila opcija, niti je tema ovog teksta). Sve to ne bi bilo uzaludno da su posetioci to zapravo i koristili....

Ne. Jedan od deset će primetiti da postoji meni. Jedan od sto će primetiti da je to padajući meni i da pomoću njega može doći do mnogih delova bloga koji su možda čak i čitavu deceniju udaljeni od teksta koji upravo čita.

Dakle, 90% ljudi je samo pročitalo jedan tekst a zatim napustilo blog.

I, na kraju - Blogger je ukinuo određene opcije, neke druge je izmenio. Da bih shvatio šta se dešava i zašto mnoge stvari danas funkcionišu a sutra već ne, morao sam da kopam i tražim funkcionalne delove skripti svuda po internetu, kako bih mogao da ih implementiram u ovaj blog i time ga popravim da izgleda i radi upravo onako kako ja želim.

U suštini, to je jalov posao. Ono što ja želim i mislim da je dobro za prosperitet ovog bloga je u koliziji sa načinom razmišljanja prosečnog čitaoca koji očigledno u tome ne vidi neki benefit.

U suštini, sve ovo gore govori o tome da ja, umesto na pisanje i objavljivanje sadržaja koji očigledno zanima ljude, trošim svoje vreme na ulepšavanje izgleda sadržaja ili dodavanje opcija koje većina ni ne primeti.

Dakle, odluka je donesena. 

Za sada blog ima podrazumevani Bloggerov izgled, kao i gomila drugih na internetu. Neće više biti padajućih i mega menija, koji samo smetaju.

Meni se čini da je sada znatno teže pronaći neke sadržaje, ali šta je tu je....

Ukoliko oni koji vode Blogger platformu odluče da malo pomognu svojim korisnicima i da makar daju neke nagoveštaje i informacije o promenama bitnim za funkcionisanje onog nevidljivog, ali pokretačkog dela ovog servisa, možda se Fog Developer ponovo uspravi na nivo koji treba da ima svaki slično koncipirani blog.