ТИТЕЛ: ПЕНЗИОНЕРИ И САМОИЗОЛАЦИЈА НА СЕЛУ

Текст и фото:

Стево Диклић

Карингтон у обиласку воћа

У време пандемије Корона вируса која је захватила цео свет, многи становници градова пожелели су да се од те пошасти склоне на село, на како се показало, знатно безбедније место. Сада када су укинути сви они садржаји који градовима дају предност, многи би се у време обавезне самоизолације радо мењали са становницима села.

У Тителу, који је већим делом рурална средина, живот у самоизолацији знатно је лакши него у затвореним становима у градовима, па је скоро немогуће упасти у неке трагикомичне ситуације попут оне када је она старија госпођа затечена на улици у време полицијског часа јер се занела учећи енглески језик код своје пријатељице. Један од оних људи којему самоизолација не представља велики проблем је и пензионер Илија Трбојевић Карингтон, председник Удружења ратних војних инвалида општине Тител. Он је познат као веома педантан човек, па је око његове куће, као уосталом и у самој кући, све под конац. Воћке су орезане, прскане и окречене, ограда затегнута, двориште чисто и уређено...

Бандера за "квалитетни интернет"

Приметили смо да је окречена чак и бандера на којој су жице за кабловску телевизију и интернет, па нам је он шеретски одговорио да је то због тога што на тај начин жели да побољша интернет како би лакше путем скајпа разговарао са сином који живи у Француској. Иако инвалид и човек у озбиљним годинама, не напушта га оптимизам и ведар дух. 

Занимљиво је да смо га затекли у "лову" на рутаве бубе, цветоједе који на воћу чине велику штету. 

Кад нема плаве канте,
за мајстора "буболовца"
није лоша ни бела

Рутаве бубе су инсекти тврдокрилци, величином и обликом помало слични крилатој златици. Они поједу прашнике и тучак цвета и онеспособе га за оплодњу. 

О Карингтону као упорном и успешном ловцу на рутаве бубе, "Дневник" је пре годину дана објавио опширан чланак који су преузели и неки стручни часописи. Показујући улов, даје нам савете како се успешно одупрети најезди ових штеточина. Најбоље је, каже, у пластичну посуду, по могућности плаве или беле боје, улити извесну количину воде и додати бронхи бомбоне или млевени анис, а у недостатку тога можемо додати и прашак за веш интезивног мириса. Идући за тим мирисима, цветоједи упадну у воду. Карингтона је искуство  научило да цветоједи, из непознатих разлога, највише улећу у посуде плаве боје, а у недостатку истих можемо користити и посуде беле боје. 

Рутаву бубу (Triponota hirta), јако је тешко уништити хемијским средствима, а ако би то и успели, начинићемо велику штету пчелама, али и воћу. Ради се о томе да ће јаки отрови уништити пчеле, или ће их одбити за њих непријатан мирис отрова. Цветови воћке  ће у оба случаја остати неоплођени и резултат ће у сваком случају бити лош и за пчеларе и воћаре. Зато су већ поменути мамци-клопке најбољи начин да се решимо овог великог штеточине и да уједно ове тешке дане самоизолације учинимо кориснијима и садржајнијима.

Наш саговорник нам је рекао да су, упоређујући са прошлом годином, ове године цветоједи напали воће у нешто мањем броју него лане, а ипак довољно да угрозе овогодишњи род. Поједине раније сорте воћа већ су изгубиле битку са недавним снегом и мразом.

Плава канта "Закон за рутаве бубе"

За вредне и довитљиве људе свака невоља може да донесе и нешто добро. Тако мисли Карингтон и њему слични људи. Са њим се слаже и пензионер Саван Жилић, који се против рутавих буба бори на спорији и теже начин, скидајући их ручно са цветова. 

Тако пензионери у сеоским срединама лакше проводе самоизолацију, јер кречење воћака, фарбање ограде, кошење траве, као и борба са рутавим бубама могу да буду корисна разбибрига.

Текст и фото:

Стево Диклић