У ТИТЕЛУ ПРЕДСТАВЉЕНА АНТОЛОГИЈА "АГАПЕ", АЛЕКСАНДРА ГАЈШЕКА

Текст и фото: Стево Диклић

У просторијама НБ "Стојан Трумић" Тител, представљена је антологија пет књига "Агапе", познатог новинара Александра Гајшека. 

Александар Гајшек је рођен 1973. године у Београду где је завршио Шесту београдску гимназију, а затим и Факултет политичких наука, новинарство - комуниколошки смер.

После тога био је на специјализацији енглеског језика у Колчестеру у Великој Британији.

Као стипендиста ИРЕКС-а (IREX - International Research & Exchanges Board), специјализирао је 6-месечни курс "Новинарство у електронским медијима".

Први посао добио је 1995. године, након аудиције у РТВ Политика, где је био запослен као спикер информативног програма.

Две године касније прешао је на РТВ Студио Б где је водећи Вести у 19 и 22, почео да се бави и новинарством. Постао је аутор емисија "Моја слика света" и "Спознаја". Пун погодак биле су емисије "Агапе" које је водио са гостом - домаћином, психијатром Владетом Јеротићем са којим је снимио преко 400 емисија тога серијала. Посебно треба нагласити да је Гајшек аутор последњег интервјуа са Његовом светошћу патријархом српским Павлом.

Александар Гајшек аутор је и неколико документарних филмова, као што су "Православно монашење" и "Тајна Николе Тесле", а продуцент је и промотивног филма за једну нашу банку.

За свој рад добио је бројна признања међу којима се истиче Грамата патријарха Павла, за активно учешће у црквеном животу и мисионарском раду, признање "Златни беочуг" које је добио од Културно-просветне заједнице Београда за серијал Агапе, "Благодарје", награда Удружења књижевника Србије за допринос УКС у српској култури, награда радија Смедерево "Бранислав Мане Шакић", за најбољег новинара у Србији...

Приликом представљања антологије књига "Агапе", аутор се подсетио времена када се осећао безвредно и изгубљено, али  када је донео одлуку да се посвети књизи, доживео је духовни препород.

Велики преокрет у његовом животу настао је када је скупио довољно храбрости да академика Владету Јеротића, за којег каже да је био најпаметнији Србин, замоли за интервју. Интервју је био пун погодак и о томе су сви причали. Гајшекову молбу да једном недељно заједно воде емисију Агапе, Јеротић је у првом тренутку одбио, али га је касније Гајшек убедио и резултат тога било је преко 400 прелепих емисија, које су касније преточене у књиге. 

Агапе значи Божија безусловна љубав у којој дајеш, а заузврат ништа не очекујеш. Један од примера те чудесне љубави описао је у првој књизи Агапе. То је прича о Јелени Генчић, првом тренеру Новака Ђоковића, која га је као тренер упознала са његових пет и по година и у њему препознала будућег шампиона. Посветила му је све своје време и своје знање, учећи га тениским вештинама, али и васпитавајући га да постане прави човек који има свој јасан циљ у животу. Дечак Ноле је упијао њене речи с којима га је она упућивала у тајне тениса, али и моћ  музике, понашање у разним ситуацијама, па и онима када  једног дана краљица буде доделила пехар победницима, а он буде међу њима... Познато је да се то и десило, а Новак је применио наук Јелене Генчић, великог тренера и човека. Новак јој  је њену безрезервну љубав узвраћао својим успесима и применом животних принципа којима га је она научила.

Из књиге Агапе 1, аутор је још издвојио разговор са Емиром Кустурицом који му је, између осталог, рекао да у једном тренутку није имао жељу за образовањем и књигама, све до тренутка док није прочитао "Магареће године" Бранка Ћопића. Тада је осетио невероватну глад за књигама и стицањем знања. 

Из друге књиге Агапе издвојио је разговор са теологом Радованом Биговићем, Рамбом Амадеусом и Рашом Поповим, а из књиге број 3 као занимљив случај навео је разговор са  радником градске чистоће, Ромом којем се много свидео разговор о Достојевском који су у емисији водили Гајшек и Јеротић. Гајшек је са тим човеком водио садржајан разговор на високом нивоу, у којем је чистач улица показао завидно знање и навео да он ипак Андрића ставља испред Достојевског.  

Разговор са психологом Жарком Требјешанином издвојио је из књиге Агапе 4, где он животну борбу упоређује са бајкама. Бајка није бајка ако нема срећан крај. Свака бајка почиње са лепим стварима, а онда јунак из бајке мора да се суочи са непријатељем, а кад се суочи тад са свих страна стиже помоћ... од вила, вештица, змајева... Суочавањем са животним проблемима обезбеђујемо срећан крај. Из књиге Агапе 5 која је настала по физичком нестанку Владете Јеротића, Александар Гајшек издвојио је онај први интервју који је радио са њим у којем му је он зрачио харизмом посвећеног човека.

Публика у Тителу, представљање антологије Агапе пратила је са потпуном пажњом, делећи божанску безусловну љубав којом одишу приче и људи описани у овим књигама.

Текст и фото: Стево Диклић