Povratak na staro....

Poštovani čitaoci,

verovatno ste primetili da ovaj blog u poslednje vreme slabo objavljuje nove tekstove. 

Sem toga, opet je došlo do promene njegovog izgleda. Ovo je samo znak da se ipak ovde nešto događa u pozadini.

Tekstovi

Iz gomile (za mene) čudnih razloga ne uspevam da završim mnoge tekstove koji se trenutno nalaze u neobjavljenim stvarima. Počnem da pišem i onda stanem. Sledeći put kada imam volju otpčinjem novi tekst, a stari ostane.

Pokušaću da promenim tu naviku.

Što bi Bajaga rekao u pesmi:

...što god tebi napišem

pocepam i obrišem...

Ali ja nisam Bajaga, niti je ovo papir i ne pišem za nekog posebno. 

(Ono što je nekom posvećeno se valjda neće nalaziti na internetu, već na papiru koji može biti ostavljen na mestu koje je blizu srca).

Elem, ništa nije pocepano niti obrisano. Biće. Biće mračno. Biće i veselog. Biće i tutorijala.

Izgled

Bome, stari izgled je bio lep i funkcionalan. Posetioci nisu baš koristili te funkcionalnosti.

Na primer, facebook komentare niko nije koristio. Disqus je za dve godine doživeo da na njemu budu 2 (i slovima: dva) komentara (ne računajući moje odgovore na njih).

Jedina funkcionalnost koja se jeste koristila je opcija izbora slučajnog teksta sa bloga, ali i ona retko.

Mane su bile što su se stranice učitavale izuzetno sporo (iako je korišćen asinhroni kod za "teške" script-ove poput facebook API-ja i sl), a što je još gore početna strana je bila prava "link farma" (preko 100 linkova su se nalazili na njoj).

Rezultat toga je prilično velik pad u rezultatima pretrage. Trenutni Alexa je oko 12M, a protekle godine nisam mogao da ga podignem na više od 8M. SEO je značajno omanuo u nekom polju.

Iz tih razloga sam odlučio da se vratim na "običnu" Bloggerovu temu (uz neka mala prilagođavanja), pa ćemo videti kuda dalje.

(Slabašni) znaci života

Jedna stara satirična priča glasi:

Deda i baba u svojim poznim godinama sede za stolom i ručaju. Jedu oni, tek će deda:

-Baba, ajde počni da se dereš i vičeš!

Baba ga gleda i ne veruje šta čuje.

-Budi Bog s' tobom! Što da se derem i da vičem?!? Pa nije nam ništa... Nismo se ni posvađali.

-Moraju komšije da znaju da smo živi. Kada smo ovako tihi oni će sahranu da nam spreme.

Tako i blog Fog Developer sa vremena na vreme mora da se oglasi.

Blog nije baš u punoj kondiciji, ali nije ni za lopatu.

Puno pozdrava do sledećeg teksta!