Cooties (2014)

Ovaj film mi je dugo preporučivan kao jedan od poželjnih sadržaja za gledanje. Zbog postera koji mi se, ama baš nikako, nije dopadao sam izbegavao da potrošim svoje vreme na njega. Možda sam ga zaobišao i zbog toga što sam naslov ovog ostvarenja (Cooties) predstavlja dečiju igru koja je pandan onoj koju smo u detinjstvu zvali "šuge".

Nakon gomile odgledanih filmova koji nisu vredni pomena, sinoćnji izbor se nekako sveo na ovaj naslov. Nevoljan i mrzovoljan puštam film u nadi da ću brzo zaspati. Zaista sam očekivao nešto tipa filmova koji su se puštali na JRT-u krajem '80-tih u vidu Evrovizijske (ne mislim na Eurosong 😉) razmene ostvarenja namenjenih deci.

Ne bi mi bilo prvi put da gledam dečiji horor. Makar ću posle najavne špice momentalno zaspati. Puštam film i ... odgledam do kraja?!?

Tehnički detalji

Ovaj film je dugačak 88 min. tako da ne oduzima previše dragocenog vremena.
Režiju potpisuju Jonathan Milott i Cary Murnion.
Scenario su napisali: Leigh Whannell (Saw I, II, III...), Ian Brennan i Josh C. Waller.
Uloge su poverene poznatim glumcima: Elijah Wood (ako neko ne zna to je Frodo iz triologije The Lord Of The Rings), Rainn Wilson (The Meg), Alison Pill (Snowpiercer, Scott Pilgrim vs. the World) i drugi.
Po žanru je horor drama sa primesama komedije (iako je naznačeno da je horor komedija) i nešto akcije.

Reč dve o samom filmu

Kao što rekoh, od ovog ostvarenja nisam očekivao ama baš ništa jer me, od dostupnih informacija, ništa nije privuklo.
Na samom početku filma sam bio demantovan: karikaturalni prikaz likova i situacija je bio dovoljan da mi se pažnja zadrži do samog kraja ovog ostvarenja.
Prilikom donošenja ovog zaključka nisam koristio (niti sam želio) samu uvodnu špicu u kojoj je prikazan celokupan proces industrijske proizvodnje pilećih medaljona (od živih kokošaka do gotovog jela) kojom bi mogao da se ponosi bilo koji dokumentarac kreiran sa ciljem da Vam se zgadi hrana proizvedena u masprodukciji (tj. povećanje prodaje mnogo skuplje organske). Po onome što se tu vidi je jasno da ovo nije nikakav dečiji film (kako sam prvobitno mislio).

Dakle, po uvodnoj špici bi se dalo naslutiti da će okidač zapleta biti usmeren protiv GMO i sl. stvari. Međutim, pomoću izgrađene satirične atmosfere su autori uspeli da sakriju jednu mnogo ozbiljniju kritiku.

Cooties i kritika školskog sistema

U današnjem vremenu je prilično opasno kritikovati školski sistem ili decu. Pod parolom da "deca nikada nisu kriva" (koja proizilazi iz zakonske regulative u kojoj je zacrtano da maloletnik ne može odgovarati za počinjeno krivično ili slično delo), svako ko ukazuje na pogrešno ponašanje dece može da bude društveno inkriminisan i etiketiran.
Smatra se da je odgovornost za dečije postupke prenesena na instituciju porodice, školstva i drugih relevantnih faktora.

Ovo je dovelo do toga da se odgovornost i kazna prebace sa maloletnog lica koje čini prestup na onoga ko je nadležan. Tako, na primer, dete neće biti odgovorno niti kažnjeno, ukoliko počini neko nasilje. Svu odgovornost i kaznu koja iz tog dela proizilazi će snositi njegovi roditelji. Sa druge strane, pošto dete ne može biti odgovorno, roditelji (ili institucija) ne mogu od deteta da traže odgovornost, niti da primenjuju kazne. To dovodi do jedne malo zamršene situacije u kojoj se niko ne snalazi a prvi na udaru ovakvih mera je školski sistem.

Da bi se izbegle ovakve direktne kvalifikacije (koje uvek mogu da budu protumačene kao napad), autori ovog ostvarenja suptilno uvijaju celokupnu problematiku u komičnu horor oblandu.
U ovom filmu je od samog starta karikaturalno i indirektno prikazan školski sistem i sistem rada sa decom. Od komičnog ponašanja školskog osoblja do surovog ponašanja njihovih učenika nikada nije bio kraći put.
U ovom filmu, nevina dečija igra "šuge" postaje samo sredstvo za prenos virusa koji od dece pravi monstruozne zombije. Svedoci smo da i u stvarnosti najobičnija igra može da postane poligion za surov obračun mališana. Ukoliko se takvi obračuni dese izvan vidokruga nadležnih institucija, sam proces socijalizacije malene jedinke može da krene u pogrešnom smeru.
U ovom filmu, odrasli koji su suočeni sa ovakvom situacijom se povlače gledajući da spasu živu glavu. U realnosti se dešava upravo to: institucije žmure na probleme koji mogu da eskaliraju geometrijskom progresijom i da dovedu do kolapsa celokupnog društvenog sistema.
Da bi ste videli kako se ovo završava, moraćete da pogledate film.

Ocena

Film je dinamičan i drži pažnju. U nekim stvarima se preteruje, poneki put se prelazi granica dobrog ukusa.
Ali, pobogu! Ovo je horor. Da bi se kritika uspešno uvila u oblandu, pokušaj producenata je da ovo bude običan treš horor (u kojima je kritika društva najprisutnija jer se uspešno maskira lošom glumom/scenarijom/efektima...). Međutim, film u sebi nema spektakularno glupih scena kojima treš horori obiluju, pa se ne može kategorizovati tako.
Sve u svemu - može da se pogleda.