Zlatno pravilo medijskog marketinga

Zlatno pravilo medijskog marketinga

Svako ko ulazi u "medijske" vode će poslušati savet nekoga za koga smatra da je "iskusniji" smatrajući da postoji "recept" uspeha. Najčešće će taj "iskusniji" da (za određenu svotu) da par uopštenih saveta i "caka" (koje se inače mogu naći i na internetu) i učiniće nešto što bi se moglo opisati kao magija. U tom trenutku će Vam se to učiniti kao uspeh, ali morate da znate da za (vrlo verovatno) budući neuspeh Vašeg "medijskog eksponiranja" ćete biti krivi isključivo Vi (zar ste pomislili da će biti drugačije?) a "savetodavac" će preći na sledeću osobu uz klasičan izgovor da se "niste dovoljno potrudili".

Ovo dovodi do toga da najbolji pisci, kreatori najinteresantnijih video snimaka, najbolji učitelji ili analitičari (i ostali) padnu u "zapećak", tako da brzo, razočarani u sve, odustanu od svog medijskog eksponiranja na internetu.

Tako, na primer, za ljude koji pišu blogove postoji nepisano pravilo o kome se nadugačko i naširoko piše po raznim blogovima koji se bave SEO (i ostalim tandara broć tematikama) da oni moraju biti napisani jedinstvenim stilom i iz ličnog ugla. Ovo pravilo je jedino ispravno, ali...

Ni na jedno pitanje "šta to znači jedinstven stil ili lični ugao" Vi sigurno nećete dobiti odgovor (sem da se to podrazumeva da treba da znate). Zapravo, ne postoji 100% jedinstvena jedinka, a čak i kada bi smo je nekako pronašli, pitanje bi bilo da li njen "ugao posmatranja" je zaista njen ili preuzet od nekog drugog. Dakle...

Osnovni vid valorizacije internet sadržaja je broj poseta koji generiše mogućnost zarade kreatora sadržaja. Ovo nije ništa novo - u medijima je uvek bila bitna čitanost (ili gledanost, slušanost itd).

Dakle, fenomenalan pisac napiše još fenomenalniju i sasvim originalnu priču i... Ništa.

Tu fenomenalnu i sasvim originalnu priču će da pročita piščeva uža i šira familija, par prijatelja sa fejsa i možda koji slučajni posetioc bloga. Ekonomičnost ove fantastične priče je nikakva. Gde je autor pogrešio? Na oko - nigde. Posmatrajući ljudsko društvo, marketing i ekonomiju: nema gde se greška nije pojavila. Zašto?

Originalnost i jedinstvenost nisu same po sebi dovoljne. Potrebna je i "zanimljivost". Zanimljivost je jedan prilično maglovit pojam koji ne bi mogla da definiše ni osoba kojoj je nešto u jednom trenutku zanimljivo (i zabavno), a već u sledećem trenutku - potpuno bezveze (nezanimljivo i dosadno).

Ukoliko se autor osloni na ovaj maglovit pojam i pokuša da bude "zanimljiv" njegovi rezultati mogu biti svakakvi (kako dobri, tako i loši).

Za razliku od pokušaja da se bude "zanimljiv", pravo pravilo u mediskom marketingu je: "Moraš, brate, da upadneš u oči! Bez toga - ništa."

Najbolji primer ovoga možete testirati na samom sebi. 

Idite u neku čekaonicu gde ima mnogo ljudi i gde možete provesti dosta vremena u razgovoru i osmatranju. Neka ljudi ima 100. Neka je među njima makar jedna "budala" - Vi ćete je odmah primetiti tog jednog (njegov izgled, ponašanje ili govor), bez obzira što je ostalih 99 možda bliže vašem pogledu na svet (po priči, oblačenju, izgledu itd). Popričajte i sa još kojim čovekom. Kada se vratite svojim svakodnevnim obavezama, svojim prijateljima teško da ćete pričati o onih 99 ljudi. Ne, Vi ćete reći: "Što sam video(la) jednu budalu!".

Samo da znate - to je upravo besplatna reklama za tu budalu i oko toga se vrti ceo cirkus u medijskom marketingu!

Podsetićemo Vas da je samo finale rijaliti programa "Zadruga" pratilo milion i po gledalaca (približno svaki četvrti stanovnik Srbije) i da je za potrebe izbacivanja primljeno 18.935.590 glasova (što bi se moglo valorizovati cifrom od oko pet i po miliona evra).

Dakle, zlatno pravilo (ne ulazeći u njegovu moralnost) medijskog marketinga se može definisati:

Čime se pametan stidi,
Tim se budala ponosi,
Ali se, zato, na tome zato dobro zaradi!

Ovo pravilo je uzrok i glavni krivac što ćete Vi retko na svojim društvenim mrežama videti korisne ili stvari sa specifičnom  kulturnom težinom, ali zato onih drugih će da bude na pretek. Menadžeri, "influenseri" i ostala bratija gaje određeni broj svojih "budala" koje lako upadaju u oči, a koji su izvori velikog profita.

Elem, termin "budala" je u ovom tekstu korišćen da bi se opisala bilo koja osoba iz bilo kog miljea (oblasti rada) koja svojom pojavom, razmišljanjem ili delom nudi "iščašenu" tj nerealnu sliku društva koje nas okružuje, te kao takva ne podpada ni pod kakav standard (ili zakon) zajednice.