Da li je TV kviz Slagalica "prevara"?

Da li je TV kviz Slagalica "prevara"?

Danas se digla velika prašina oko čuvenog TV kviza "Slagalica". Naime, svi mediji su preneli vest (koja je imala bombastičan naslov u kom se spominje reč "prevara") o tome kako je računar izabrao istu kombinaciju u igri sa slovima kao pre par godina. Naravno da ovakva informacija izaziva buru u javnosti, kada se zna da je "Slagalica" jedan od retkih TV sadržaja koji vredi pratiti.
Odgovor na ovo pitanje nije lako dati, ali možda je pravo pitanje da li ga želimo znati?
Prva stvar na koju treba da obratimo pažnju je reč "prevara". Neko tu nekoga želi da prevari, zar ne? Ako se sumnja na nekakvu nameštaljku, onda jedini prevareni mogu biti - takmičari! Nikako i gledaoci ovog kviza, zar ne? Da li se takmičari bune? Ne, upravo suprotno, gledaoci se bune... Čini se kao da je to problem?
Ali zbog čega se bune? U ovom slučaju je: način na koji takmičar zaustavlja slova i način na koji su ta slova izabrana. Zato dolazimo do sledeće stavke.
Druga stvar koju gledaoci ne znaju ili ne vide je način zaustavljanja slova. Svima se čini da u trenutku kada takmičar kaže ono čuveno "stop" - slova se okreću još koji delić sekunde. Istina je da takmičari nikako neće svojim glasom zaustaviti slova. To zapravo radi neko tako što klikne na taster ili dugme miša računara koji služi za izbor slova. Prema rečima urednika ove emisije, Slavice Ćirović takmičari govore famozno "stop" samo iz razloga što ovaj program prate slepe i slabovide osobe. Iz tog razloga se čitaju i svaki relevantni podaci u ostalim igrama (npr. brojevi, asocijacije, skočko...).
Treća stvar koju gledaoci ne znaju je - način na koji računar bira slova. U prethodnoj rečenici je namerno podebljana reč računar jer da - mašina bira slova, niko nije zavukao ruku u džak sa papirićima, niti su slova mešana ispred kamere (kao npr u famoznom kvizu "Brojke i Slova" kojeg se starija publika sigurno seća).
Budući da mašina bira kombinacije, treba znati da mašina to ne može! Da bi mašina to mogla, potreban joj je program. Dakle, neko je kreirao program koji bira slova. Kao i svaki program i ovaj se sastoji od algoritma koji radi sa slučajnim brojevima. O algoritmu koji je korišćen ne možemo reći mnogo, sem opaske da je dobro osmišljen jer se samoglasnici češće pojavljuju, nego kada bi bili statistički izvlačeni iz neke npr kese, jer bi onda verovatnoća njihovog pojavljivanja bila ⁵/₃₀ * 12 = 2. Što znači da bi takmičari u proseku imali samo dva samoglasnika da kreiraju reč. Bile bi to zaista kratke reči, zar ne?
Kod mašina postoji još jedan problem - one zaista ne mogu da kreiraju slučajan broj. Slučajni brojevi se zapravo simuliraju putem algoritama koji se nazivaju pseudo-random generatori brojeva. To znači da niti jedan slučajni izbor koji mašina pravi - nije slučajan, niti može biti.

Četvrta stvar koja se pojavila kao spekulacija je - da li je računar u Slagalici programiran na taj način da prvo izabere neku dugačku reč, a zatim ispretura slova i doda još po koje? Ovo ne možemo znati, ali čak i da znamo - to nije ni blizu nečemu što zovemo "prevara". Zapravo, to je sasvim legitiman način pristupu rešavanja ovog problema, dokle god niti jedan od takmičara nije upoznat sa reči koju je računar odabrao.
Ali, uverite se sami u ono što je izazvalo toliku buru. Ovo je snimak slagalice od 3. septembra 2017g.
A ovo je snimak slagalice od 10. juna 2008g.
Kakav god utisak ili zaključak doneli, "Slagalica" će i dalje ostati jedna od najboljih stvari koje možete videti na televiziji.

Primjedbe

Popularno ovog meseca

Kazuo Išiguro - Bez Utehe

Kako manipulisati Windows licencom pomoću slmgr komande?

Fake poet

Python tutorijal - indeks postova

Organizacija foldera i fajlova u Linux fajl sistemu

Metoda formatiranja stringa

DOS komandna linija

Kako još uvek možete dobiti besplatan i legalan Windows 10 operativni sistem?

Gde pronaći novosti sa facebook stranica nakon velike promene koja ga je zadesila?

Pokretanje Python konzole na Windowsu