Surogat (55 godina kasnije značajniji nego ikada)

 Surogat

(ili kako stvari postaju 55 godina kasnije značajnije nego ikada pre)

Možda živimo u sumornim i kompleksnim vremenima, koje je teško opisati u manje od deset minuta, i možda neki traže odgovore kako ili zašto je to tako, pa se udubljuju u razne filozofije, autorska dela, analize, sinteze, anamneze i mnoge druge tehnike otkrivanja uzročno-posledičnog toka stvari, a sve u cilju potrage za odgovorom na pitanje kako smo dospeli tu gde jesmo. Ali, eho iz prošlosti je verovatno teško čuti i protumačiti kao odgovor, jer se, generalno, ljudi teško suočavaju sa tim da postoji univerzalna definicija svega, jer je to u suprotnosti sa uvrženim mišljenjem da smo "svi mi posebni, specijalni i neponovljivi". A jedan takav eho prošlosti je i (skoro pa) zaboravljeni animirani film Surogat (to je samo jedno od njegovih imena) autora Dušana Vukotića snimljen davne 1961. godine.

Šta je Surogat i ko je njegov autor?

Surogat je kratki animirani film o jednom lepom danu za odmor, o jednom simpatičnom čovečuljku koji će taj dan da iskoristi kako mu se prohte, o njegovoj celokupnoj okolini koju "sam stvara" (u stvari, sve što poželi mu je na dohvat ruke, jer sve što treba da uradi za svoj ugođaj je da - naduva gumene stvari) i o samoj suštini života koji je posledica takvog shvatanja stvari. Genijalni tvorac ovog dela je jugoslovenski reditelj Dušan Vukotić (1927g. - 1998g.), jedan od pionira jugoslovenske animacije, koji je svojim radom zaista mnogo zadužio narode bivše nam države. To je čovek koji je kroz svoju umetnost davao odgovore (za razliku od mnogih umetnika koji samo postavljaju pitanja ili ukazuju na problem) na mnoga složena pitanja iz života običnih (i neobičnih) ljudi.
Dušan Vukotić.jpg
Dušan Vukotić
Pre nego što se bacimo na suštinu, treba znati da ovo ostvarenje Dušana Vukotića ne pripada angažovanoj jugoslovenskoj umetnosti, jer nije govorio o političkim, socijalnim ili nekim drugim temama za koje bi se očekivalo da odgovaraju tadašnjem establišmentu. Zapravo - bio je suprotnost tome, jer je Surogat prilično vedra i vesela priča, sa snažnom porukom protkanom kroz naizgled jednostavnu priču. Zato ne treba da čudi da je baš Surogat 1962g. dobio Oskara za najbolje kratkometražno ostvarenje (animirani film), i time postao jedini oskarom nagrađeni film na prostoru bivše Jugoslavije ikada!

Zašto je Surogat danas važan?

Da bi smo znali značaj ovog filma, prvo moramo znati zbog čega je on nekada bio značajan. Naime, u vreme kada je Surogat nastao, vodeća "struja" animacije u svetu je bila Diznijeva škola crtanja, a Vukotić je u Surogatu koristio minimalističko crtanje - sve je svedeno na nivo prostih geometrijskih oblika i linija. Kako "Politika" piše, zbog originalnosti ideje, Vukotić je nakon ovog filma dobio ponudu od Diznija da na osnovu Surogata napravi animiranu seriju "Mister Surogat", ali je on to odbio jer - sve što je imao da kaže na tu temu on je u svom ostvarenju i rekao, a sve ostalo bi bila banalizacija umetnosti.
Budući da je minimalizam do tada bio neistražen u ovoj umetnosti, može se slobodno reći da je Surogat utro put mnogim kultnim i komercijalnijim ostvarenjima, kao što je na primer La Linea (crtani film koji je u narodu poznat kao "Barum-barum").
Ali, minimalizam nije jedina stavka koja odvaja ovo ostvarenje od nečega što je tada bilo rađeno. Zapravo, to je najmanje što ovaj film gledaocu daje, i ako bi stali samo na banalnoj priči i formi, onda Surogat, kada bi zaista tako naivno gledali na njega, nema nikakve vrednosti. Ali, ne! Ovaj film u sebi ne nosi samo jednu poruku, filozofiju i značenje, već nekoliko, od čega neke stvari tek u današnje vreme počinju da se sintetišu i pogađaju suštinu ovog ostvarenja.
Pa da krenemo....
Surogat je snažna kritika (tada) nadolazećeg potrošačkog društva, jer kroz simpatičan način prikazuje da u snažnoj industrijalizaciji čoveku zapravo nije potrebno više ništa - sve je kupljeno, sve je savršeno, a ako nije, onda će se to zameniti nečim boljim.
Film je i snažna kritika kvazi-umetnosti - čovečuljak (u ovom slučaju je njegovo značenje - umetnik) se ne trudi da razume, opiše ili unapredi svet oko sebe, već stvara svet (gumeni i naduvani) za sebe i prema svojim merama. On smatra da ceo svet treba da bude potčinjen njemu i njegovim prohtevima, pa prema tome manipuliše svojom umetnošću, koja je surogat prave umetnosti.
Postoji još par varijacija na temu "šta je autor hteo da kaže" koje su bazirane na kritici potrošačkog društva, ali da se ne bih ponavljao, preći ću na filozofiju koju nosi ovo ostvarenje, a koja se sintetizuje u sadašnjosti, i vezana je za "moderna" razmišljanja o svetu koji nas okružuje.
A u sadašnjem vremenu je popularna tzv "Matriks" filozofija. Ova filozofija se smatra novom, i nosi naziv po istoimenoj triologiji naučno-fantastičnih filmova.  Koliko je ova "nova" filozofija popularna, dokazuje činjenica da vodeći ljudi iz sveta nauke (kao na primer milijarder Ilon Mask) iznose javna mišljenja i stavove vezane za nju. Pitanje je šta ovo filozofsko stanovište želi da kaže? Pa, po samom imenu filozofije se nameće i zaključak - ona govori da mi (celokupan ljudski rod) zapravo živimo u jednoj običnoj (u ovom slučaju kompjuterskoj) simulaciji. Pažljiviji čitalac će primetiti da u ovoj "modernoj" filozofiji nema ničega novog - to je samo varijacija na temu Platonove alegorije o pećini. Budući da je sve simulacija, mora postojati neki super um - entitet koji je stvorio tu simulaciju, koja je - naš život. Takođe, matematika nam govori da je u matrici sve određeno, tj sve je determinisano - te se razmišljanjem može doći do zaključka da onda mi kao pojedinci nemamo kontrolu nad svojim životom (sudbina).
Ali, kakve veze ima filozofija, računari ili sudbina sa ovim simpatičnim ostvarenjem snimljenim u vreme kada se mislilo da na celoj planeti neće biti više od desetak računara? Na prvi pogled nikakve, ali malo boljim razmatranjem ima:
  • Surogat kao antipod "Matriks" filozofiji
  • Surogat kao dodatak "Matriks" filozofiji

Surogat kao antipod "Matriks" filozofiji

U današnje vreme vrlo je lako posmatrati Surogat kao antipod "Matriks" filozofiji jer sa razvojem interneta i komunikacija baziranih na elektronskim medijima nikako se ne može zaobići osećaj da upravo svi mi živimo u "surogat" svetu - svetu koji mi sami stvaramo.
Pogledajte samo društvene mreže (kao najznačajniji vid razvoja današnjeg društva), lične blogove ili sajtove... Na društvenim mrežama Vi ste u mogućnosti da stvorite sopstveni život po sopstvenoj volji. Vi možete da dodajete "prijatelje" (ljude sa bilo kojeg kraja sveta, koje najverovatnije nikada nećete ni sresti, ni videti uživo) po kriterijumu da li Vam se neko sviđa ili ne. Takođe, možete da uklonite neke "prijatelje" (čak i ljude koje zaista i poznajete u realnosti, i koje srećete svaki dan) po istom kriterijumu po kojem ste ih i "dodali". Takođe, pred Vama se nalaze sve mogućnosti da Vi sami sebe predstavite u svetlu koje Vama odgovara. Ukratko rečeno - Vi kreirate ceo svoj svet i zaista ne želite da bilo šta poremeti "idilu" koju stvarate.
Zar ovo ne podseća na malenog junaka ovog crtanog filma? Sve što on u njemu radi je da stvara svet u kom se oseća komotno. To je svet koji je gotovo identičan stvarnosti, samo svet u kome on čak može da bira svoju partnerku, a takođe i da joj izmeni ženske atribute (svaka sličnost sa današnjom plastičnom hirurgijom je - verovatno namerna, ali opisana daleko pre nove "mode" :) ). A, ukoliko nešto zaista i remeti tu "idilu", onda se ne biraju sredstva osvete, samo da se sačuva sopstveni surogat realnosti. A ako stvari zaista krenu po zlu, onda nam, kao i našem malenom junaku, ne preostaje ništa drugo nego da se "izduvamo", tj u sadašnjem vremenu govoreći - da "izbrišemo nalog na društvenoj mreži" (ali u realnosti ekvivalenti ovih stvari imaju tragičan ishod).
Kao što vidite, u ovom tumačenju ne postoji neki spoljašnji super um, niti postoji sudbina - surogat realnosti stvorena u nečijoj glavi, realnom ili virtuelnom svetu je surova. Lična idila se ne prepušta nikome, i lično zadovoljstvo je na prvom mestu. Super um - to je pojedinac koji uređuje (svoj) svet, i determiniše ga kako on misli da treba i na njemu je zadatak da taj svet i očuva.

Surogat kao dodatak "Matriks" filozofiji

Ali, šta ako malo svoj pogled skrenemo sa pojedinca kao aktera, i bacimo ga na okolinu? Tada ne možemo da izbegnemo zaključak da je Surogat samo dodatak "Matriks" filozofiji. O čemu se radi? Pogledajte junaka ovog crtanog filma, i zapitajte se šta je on to stvorio, ili šta on uopšte i zna?
Ne, naš maleni junak nije stvorio ništa - on je samo konzument već stvorenih stvari. On uzima gumene stvari oko sebe i naduvava ih, kako bi uživao u njima. On čak ne ume ni da upeca sebi ručak već je presrećan sa veštačkom ribom i pićem. Zapravo, sve oko njega mu je servirano - neko drugi je to napravio, a on je samo konzument tuđih ideja.
Zar ovo ne podseća na korišćenje računara i interneta? Nama su ponuđene razne opcije, razni uređaji. Sve te opcije, uređaje i sl. je kreirao neko drugi, a mi smo samo konzumenti (i to ne bilo kakvi - sve nam je to ponuđeno pod parolom da ćemo postati "kreativniji"). Mi možemo da odemo u supermarket i pazarimo ono što želimo da jedemo, ne moramo da se trudimo. Mi se zapravo krećemo u začaranom krugu potrošačkog društva u kome nam je sve servirano. Mi samo "mislimo" da nešto stvaramo, ali ono što je naš "proizvod" je samo prilagođavanje nečijeg tuđeg proizvoda ili ideje.
Kao što vidimo, u ovom slučaju postoji super um - entitet, koji se ne može videti (ili osetiti svojim čulima). To je, za ovaj crtani film, proizvođač gumenih stvari, a za našu sadašnjost - ljudi koji kreiraju sve stvari za nas. Postavlja se pitanje, koliko ljudi od Vas, u slučaju nekog fiktivnog globalnog nestanka struje, ume da pokrene generatore? Koliko ljudi može lukom i strelom uloviti fazana? Naložiti vatru bez šibice ili upaljača? Napraviti šibicu?
Takođe, u ovom slučaju, postoji i sudbina - to je sam krug potrošačkog društva, tj količina para kojom pojedinac raspolaže tj sama matrica Matriks filozofije. U tom surogatu realnosti, sudbina je tužna - jer konzument, isto kao i proizvod, ima svoj rok trajanja koji ističe onog trenutka kada više nema proizvoda koji zadovoljava njegove potrebe.

Dosta je priče... Vreme je da se odgleda film!

Na kraju svega, kada se sve ovo sabere, i smućka, dobija se ipak jedna prilično vesela priča, koju možete pogledati ovde:

I na kraju...

Na kraju se ne može poreći da je ovo ostvarenje zaista zaslužilo sve nagrade - jer, ne samo da je imalo uticaja na kulturu, već još uvek ima snažnu poruku, možda značajniju nego u vreme svog nastanka.
Tekst bi završio sa tekstom pesme "Substitute" grupe THE WHO:
But I'm a substitute for another guy
I look pretty tall but my heels are high
The simple things you see are all complicated
I look pretty young, but I'm just back-dated, yeah

Substitute your lies for fact
I can see right through your plastic mac
I look all white, but my dad was black
My fine-looking suit is really made out of sack...
ali na kraju ne mogu a da se ne zapitam: "Šta je sa nama koji smo se 'izgubili' u tom supermarketu? Šta je sa onima koji nemaju materijalnih sredstava da sebi priušte da budu surogat ljudi, ili da kreiraju svoj surogat sveta?"
Zato je, za kraj, prigodnije je da se stave stihovi grupe The Clash - "Lost in the supermarket" sa albuma "London Calling":
I'm all lost in the supermarket
I can no longer shop happily
I came in here for that special offer
A guaranteed personality...

Коментари

Popularno

Tehnički problemi (i ostala tehnička čudesa) u najavi (i u bliskoj istoriji)

Izvršavanje Python programa

Instalacija uz pomoć WUBI-ja

Vredela si svakoga stiha

Python tutorijal - indeks postova

Izbor uređivača teksta (Editora)

Kreiranje izvorne datoteke

Sistem te laže?!? (prvi deo - pitanja)

Prevelika očekivanja

Kako blokirati neželjene oglase koje AdSense pokazuje na Vašoj web lokaciji