Slagalica ili lagalica?

Malo, malo, pa me neki od događaja u našem (i ne samo našem, kao da je globalna epidemija u pitanju) društvu potaknu na prilično duboko (ma koga ja to zezam, plitko!) razmišljanje o tome kuda plovi (?!? - bolje reći: tone) ovaj brod...

Ne, ovaj put ne želim da davim o politici (na koju sam organski alergičan) i njenoj slatkoj sestri korupciji i svime što ide u tom paketu, o čemu možete da se informišete na svakom koraku (pa ću o tome nekom drugom prilikom, kad me nešto "ožeži" odma' javljam!)...

Ovoga puta inspiraciju nađoh u jednoj običnoj Facebook aplikaciji (ili ti, po naški, običnoj igrici).

Reč je o igri "Slagalica", koja svakim danom postaje sve popularnija i popularnija...

Ali hajde da krenemo iz početka...

U "staroj Jugi" postojao je jedan krajnje harizmatičan običaj, koji je uspešno okupljao par miliona ljudi uz "skupu kockastu spravu koja zauzima centralno mesto u svakom domu i služi kako za zabavu, tako i za informisanje i obrazovanje ljudstva".  Običaj se pojavljivao sa različitim imenima, od kojih su najpoznatija "Brojke i Slova", "Kviskoteka" itd. Za razliku od zapadnih zemalja, od kojih je "Juga" i poprimila taj običaj, u kojima je to bila samo jeftina zabava za penzionere (da ne bi postali senilni i slično) i eventualno nekog studenta (jer je nivo nagradnog fonda u takvim igrama ispod njihovog prosečnog džeparca). Pa nije ni čudo da kod naših bliskih predaka, koji su živeli u toj famoznoj državi, je to bio kulturno-obrazovni bum. Celokupne porodice su, onog momenta kada se iz "kutije" čuje dobro poznati zvuk, prekidale sve svoje aktivnosti, magično zauzimajući neke svoje pozicije oko TV aparata, i sa oduševljenjem navijali, pogađali, smejali se, nervirali i šta sve ne...

Za ljude koji nisu to doživeli u to vreme, jako je teško da shvate, da (makar većina populacije) niti je osuđivala (na bilo koji način) onoga ko gubi, niti je bila ljubomorna na onog ko pobeđuje... Jednostavnije rečeno: cenilo se (tuđe) znanje, i cenila se tuđa hrabrost (ukoliko je igrač izgubio).

Mnogi političko-društveni analitičari će Vam reći da je to zbog snažnog političkog uticaja koji je "partija" vršila nad narodom. Navodno. želeli su da stvore neku "super naciju", u kojoj bi svako znao sve, bio najbolji sportista, najbolji muzičar, najbolji ovo i najbolji ono... Jedan od njihovih argumenata je i "težak" (?!?) obrazovni sistem u kojem se "učilo sve" - od igle do lokomotive, pa postavljaju pitanje zašto su ljudi bez sluha učili Muzičko ili ljudi bez talenta učili Likovno? Smešno? Nije... To je bilo pitanje opšte kulture, i nije imalo ama baš nikakve veze sa politikom.

I samo jedna mala digresija: u "ono" vreme su naši stručnjaci bili najpoželjniji u svakoj inostranoj firmi, u "ovo" vreme - teško.

Ali da se vratim na temu...

Godine su prolazile, kvizovi znanja su se menjali, i retko koji je uspeo da doživi uspeh svojih prethodnika (o kojima se i dan danas priča)... Iz gomile raznoraznih, bezizražajnih i već zaboravljenih "takmičenja", izdvojio se jedan (ali vredan) kviz, koji je u samoj svojoj suštini, nosio sve kvalitete koje su posedovali njegovi prethodnici: TV Slagalica.

Ako me sećanje dobro služi (mada polagano i izdaje, stari je to Hard Disk), nastao je iz manje popularnog kviza "Muzička slagalica", ali to sad nije ni bitno, bitna je samo činjenica da "Slagalica" gospodari našim domom, pre "najgledanijeg" programa u celoj vasioni: Dnevnika. Valjda su kreatori TV programa zaboravili na činjenicu da je loše dati ljudima da mućkaju glavom pre nego što ih izbombarduju sa .... avaj, neću dalje, jer možda ciljaju na to da više i nismo toliko inteligentni pa nas brza pitanja samo zbune, i promuljaju nam mozak, a oni posle u tu rupu samo dospu... Eh, nije ni to.... Jednostavno:

Desilo se....

Šta se desilo? Promena politike? Ma kakvi... Nema to veze sa politikom, ima veze samo sa samim ljudima...

Jednostavno, u nekom momentu smo precenili sebe, kako celokupne nacije, nacionalnosti, porodice, tako i pojedince... Kako smo sebe precenili, tako smo druge podcenili, pa se desilo šta se desilo... 

A mi ostadosmo bez svega, a naročito bez pameti...

Pa čekaj, kakve veze sve ovo ima sa fejzbukom i nekom tamo igicom?

Ima...

Kada sledeći put sednete, da se malo opustite, i uživate u igrici Slagalica, pa kad nekoga pobedite u zadnjoj asocijaciji ili sa velikom razlikom, a on onako sočno oplete po vašoj rodbini u onom malom prozorčiću za chat, ili kada Vi izgubite, pa Vam "proradi" krv ponosa ("Zar iko može biti pametniji od mene???), shvatićete...

I zašto smo tu...

I zašto smo tako...

I zašto smo dole...

A kako promeniti sve to?

Pa prvi korak bi bio:

Pošteno i skreno čestitati protivniku u igri, dati mu podstrek da bude još bolji, i najvažnije biti ponosan na činjenicu, da u ovoj zemlji ima neko pametniji i bolji od nas, jer jedino takvi mogu da NAS (mislim kompletno sve nas) izvuče sa dna, do kog smo se sami dogegali.