Instalacija programa na Ubuntu 11.10

Instalacija programa na Ubuntu 11.10

Ako se do sada niste susretali s Linuksima, pa Vam sve to izgleda prilično strano i čudno, verovatno ste se uopšte pitali: "Šta radi na ovom čudu?"

Odgovor je jasan: radi mnogo štošta, pitanje je šta Vama treba?

Kada znate šta Vam treba ostalo je lako.

Napomena: ne očekujte da će Vam programi pisani za Windows raditi na bilo kom Linux-u. Postoje neki programi koji prave podlogu za instaliranje takvih programa (npr. WINEHQ - spisak aplikacija je na WineHQ data-bazi), ali ne treba očekivati čudo - Wine se koristi jedino ako Vam baš treba određeni program. U suprotnom treba pronaći alternativu određenom programu - iznenadićete se koliko kvalitetnih i besplatnih programa postoji!

Elem, kako instalirati program? U Windowsu je to bilo lako - klikne se na .exe i sve ide skoro pa samo, a ovde?

Ovde je još lakše!

Postoje više načina za instaliranje programa, pa da krenemo polako.

Većina programa koji su odobreni (ne nanose nikakvu štetu operativnom sistemu) se nalaze u Ubuntu Software Center-u. Ako kliknemo na njegovu ikonicu (u Ubuntu 11.10 izgleda kao narandžasta torba za prodavnicu) iskočiće nam sledeći prozor:

Bitno je da uočite sledeće:

U gornjem redu imate opcije All Software - pretražujete sve dostupne programe.

Installed - programi koji su instalirani (tu možemo da ih deinstaliramo-ako nam se kojim slučajem ne svide).

History - istorija svih naših instaliranja i update-ova koji su se posle toga desili.

Pored toga je veliko polje za pretragu - može se vršiti pretraga i po ključnim rečima, ako ne znate kako se program zove, već šta bi trebalo da radi.

U centralnom delu prozora se nalaze neke preporučene aplikacije, a u donjem delu ekrana programi (aplikacije) koje su korisnici ocenili sa najvišom ocenom.

Sa leve strane je podela programa po kategorijama.

Da bi instalirali određeni program, u polje za pretragu ukucamo par slova iz njegovog imena.

Napomena: u primeru instaliram Synaptic - jednu od najosnovnijih stvari koje treba da imate na sistemu. Zašto? Zato što je Synaptic još jedan od načina za instaliranje programa u Ubuntu-u, i postojao je predinstaliran sve do ove verzije.

Kada smo uneli slova , Software Center nam je izbacio neka rešenja. Nađemo program koji nam treba i označimo ga.

Ako kliknemo na More Info izlazi nam prozor u kome se nalazi detaljan opis programa, verzija i, najčešće, link ka sajtu onoga ko je program napravio (firma, pojedinac...).

U ovom prozoru možete izabrati i koje add-on-ove (proširenja programa, koji mu povećavaju funkcionalnost) želite da instalirate.

Ako u gornjem prozoru skrolujemo prema dole možemo pročitati i utiske korisnika o programu (koliko su zadovoljni itd.).

Ako mislimo da nam program zadovoljava potrebe, potrebno je samo kliknuti na Install.

Software Center će sam download-ovati i instalirati program.

Ukoliko želimo da nam program bude u Unity Lancher-u, u toku instalacije kliknemo na dugme Add to Lancher.

Kada je završena instalacija izgled prozora se menja.  Umesto dugmeta Install sada stoji Remove - služi za uklanjanje programa, ukoliko iz nekih razloga nismo zadovoljni sa njim.

Ako nismo program dodali na Lancher, naći ćemo ga u Dash-u, tamo gde i druge programe...

Možda ćete se zapitati: zašto nam pored ovako jednostavnog načina instaliranja programa treba još neki?

Odgovor nije jednostavan.

Ubuntu Software Center je stvoren za početnike , daje prilično jasan pregled i uvid koji program je za šta i kako su drugi ljudi zadovoljni s njime.

U suštini, ako Vam se sviđa, Vi koristite Ubuntu Software center, ali neke od njegovih loših osobina su: sporost, velika potrošnja resursa, ako želite da instalirate više programa od jedared može čak da blokira ceo računar, nije pregledno šta sve program "vuče" za sobom (zavisnosti), itd...

Drugi način

Koristeći Synaptic Package Manager (koji smo u prošlom primeru instalirali).

Ako koristimo ovaj postupak potrebno je da znamo kako se program zove (makar približno).

Postupak je sledeći:

-otvorimo Synaptic,

-u polje Search ukucamo ime programa (ili deo imena, ukoliko ne znamo celo).

-u rezultatima pretrage nađemo ono što nas interesuje i označimo (biće nam ponuđena opcija mark for install).

Synaptic će nam prikazati koje će sve pakete instalirati, a u slučaju da postoje neke zavisnosti koje nepovoljno utiču na rad programa i one pakete koji će biti uklonjeni (pretpostavlja se da znate šta radite, jer ukoliko se uklone paketi koji služe za rad nekih drugih programa, taj drugi program neće funkcionisati ispravno!).

Ukoliko smo sigurni šta želimo markiramo ih, a posle kliknemo na Apply. Proces instalacije je počeo.

Kada je proces završen Synaptic će nam izbaciti poruku, na kojoj je potrebno kliknuti samo na Close, i naš program je spreman za upotrebu.

Možda za početnika upotreba Synaptica izgleda pomalo konfuzno, ali kad malo napreduju u svom znanju, smatram da će im synaptic biti nezaobilazna stanica.

Pre svega zbog toga što ima mnogo dobrih osobina, npr. neke: brzina, mogućnost kontrole šta se instalira/deinstalira, mogućnosti za podešavanje šta će biti update-ovano, a koje verzije želimo da ostanu stare (vrlo važno kod ljudi koji nemaju flat internet) itd.

Treći način:

Preko komandne linije. Naredba je jednostavna apt-get install ime programa.

Zašto preko komandne linije?

Jednostavno - ovo je najbrži način!

Radi se samo ukoliko poznajemo ime programa koji treba da instaliramo.

Sem ovih načina, moguća je instalacija i preuzetih fajlova sa interneta. Npr. želite neki program, a njega nemate u repozitorijumima (nema ga ni u Synaptic-u, niti u Software Center-u).

U tom slučaju jednostavno downlod-ujete paket koji je za Ubuntu (i ima ekstenziju .deb). Dvoklik na njega i otvoriće vam se Ubuntu Software Center, u njemu kliknete Install i stvar je rešena.

Pored ovih načina, popularno je i kompajliranje programa (preuzme se source kod i od njega se pravi paket, pa se instalira), ali budući da je to više domen programiranja, i da zahteva poprilično vremena (ako je u pitanju veći program), ja ga ovde neću razmatrati. - Možda u nekom od narednih postova.

Ako je program iz zvaničnih izvora stariji, a mi smo sigurni da i novije verzije dobro rade (ili su nam nove verzije neophodne iz nekog razloga), potrebno je otići na Web sajt tog programa, u sekciji za preuzimanje (download) najverovatnije stoji uputstvo za dodavanje repozitorijuma za taj program.

Pogledajte primer:

Pre svega ovoga, morate se dobro obavestiti da li verzija koju skidate dobro radi na Ubuntu 11.10.

Želimo da instaliramo Kritu (program za crtanje i obradu fotografija), u  zvaničnim izvorima verzija je previše stara, zato odemo na njihov sajt, u sekciji downloads stoji:

Jednostavno uradimo šta tu piše.
Prvo dodamo repositorijum ,

a zatim instaliramo program.

Posle toga možemo koristiti taj program normalno.