НБ "СТОЈАН ТРУМИЋ" ТИТЕЛ: ПРЕДСТАВЉЕНЕ ТРИ КЊИГЕ У ИСТО ВЕЧЕ

Текст и фото:
Стево Диклић

У петак,7. априла у сали СО Тител, представљене су три књиге еминентних аутора.

У веома инспиративном амбијенту пред значајним бројем домаће публике, али и у присуству великог броја познатих личности са домаће јавне сцене, аутори Мухарем Баздуљ, Владимир Кецмановић и Иван Радовановић, представили су своја најновија дела. Поред већег броја локалних известитеља, догађај је снимала и екипа ТАНЈУГ-а.

Горан Поповић, директор НБ "Стојан Трумић" најавио је догађај и поздравио бројни скуп на којем су осим редовне публике, били присутни представници општине Тител Данко Панић и Богољуб Марковић, заменик председника општине и Љубо Панић, директор ЈКП "Комуналац", а гости изненађења били су Драган Бујошевић, директор јавног сервиса РТС, Оливера Зекић, председница Савета Републичког тела за електронске медије (РЕМ), Предраг Гага Антонијевић, редитељ који је у Србији постао мега популаран након филма и серије "Дара из Јасеновца", Милорад Милинковић, популарни трагач из квиза "Потера" и други.

Књиге Мухарема Баздуља "Рококо календар", Владимира Кецмановића "Кад ђаволи полете" и "Креће се лађа Француска", Ивана Радосављевића, представили су на необичан и за њих већ уигран начин.

Аутори нису говорили о својим књигама и себи него је сваки од њих говорио о другој двојици и њиховим делима, па тако и о наведеним књигама које су биле предвиђене програмом.

Сваком је вило видљиво и јасно да су уиграна екипа другара и да се познају у душу.

Аутори су публици прочитали краће одломке из своје књиге, а посебно је било занимљиво када је Мухарем Баздуљ читао текстове из "Рококо календара".

Књига је писана у стилу дневника догађаја који су се десили у свету.

Догађаји нужно не прате високу политику, као што је то случај у сличним телевизијским емисијама, већ и друге разнолике теме.

Књига обухвата 365 кратких прича која прате занимљиве догађаје који су се десили тога датума неке од ранијих година. Аутор је насумице прочитао неколико текстова.

Публика је давала предлоге датума иза којих се крије неки догађај који је писац описао као важан или занимљив, а десио се тога датума.

Представљање књига и аутора протекло је у опуштеном и неконвенционалном тону.

Могли бисмо да кажемо да је публика имала представу по принципу "три у један" и да је отишла кући задовољна.

Неколико речи о ауторима:

Мунарем Баздуљ је рођен у Травнику 19. маја 1977. године. Дипломирао је енглески језик и енглеску и америчку књижевност на Филозофском факултету у Сарајеву где је и магистрирао из историје књижевности. Живео је и радио у Сарајеву, Загребу и  Веограду. У Београд је дошао 2012. године. Пише, како је рекао, на српском језику који се се у време његовог школовања звао српскохрватски језик. Каже да га он зове српским језиком јер га тако зове већина његових говорника. Додаје да добро разуме и влада ијекавским и екавском варијантом, те да у последња време махом пише на источној варијанти.

Новинар је и књижевник и за свој рад је добио  бројне награде у БиХ и Србији.

Својевремено је за "Блиц" изјавио да се у Београду најпријатније осећа јер је то "највећи град и коме се говори мој језик, ту живи највећи број људи који воли да чита оно што напишем".

Владимир Кецмановић је рођен у Сарајеву 3. јула 1972. године. Српски је писац и колумниста. Син је познатих родитеља, политолога Ненада Кецмановића и Наташе Кецмановић, лекторке и уреднице у области издаваштва.

Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду. Пише романе, приповетке, есеје и колумне. Ради у позоришту и на филму. Сценариста је серијала "Сенке над Балканом" и „Државни службеник". Прозна дела доживела су му више филмских, позоришних и драмских адаптација и преведена су на енглески, немачки, француски, украјински, мађарски и румунски језик.

Превод његовог романа "Топ је био врео" номинован је за награду "Dublin impact" која се додељује за најбољи роман на енглеском језику.

За роман "Кад ђаволи полете" који ћје представио у Тителу добио је "Златни сунцокрет", награду за најбољу књигу на српском језику у 2022. години. Књига говори о злостављању дечака. Написана је уз изостављање многих речи јер, како стручњаци кажу, Кецмановић је мајстор да од ненаписаног ћутањем створи чудо.

Иван Радовановић је рођен у Београду 1961. године. 

Богато новинарско искуство стицао је у листу "Политика", затим у "Борби", а касније прелази у недељник "Време".

Био је колумниста недељника "Експрес", а сада је колумниста у "Информеру".

Роман "Креће се лађа француска" је једна прича о тешко судбини више десетина хиљада дечака рођених 1897; 1898. 1899. године који су 1915. године регрутовани са идејом да се тако сачувају. Кренули су на дуги марш преко Србије, Македоније и Албаније. Након страхота које су их задесиле, као и сав српски народ, на острво Видо стигло их је тек око 2000. Многи су тамо умрли и сахрањени. Колико их је заправо погинуло и умрло ни до данас се не зна тачан број.

Текст и фото:
Стево Диклић