Тител: АКУД "Јован Поповић" за Стефаново лепше детињство

Чланови АКУД-а "Јован Поповић" на "Новогодишњем базару"

Текст и фото: Стево Диклић

АКУД "Јован Поповић" из Титела, у току свога седамдесетогодишњег постојања за многе своје чланове, али и суграђане, био је прозор у свет за испуњење младалачких и животних циљева.

Често пута, осим неговања фолклора и народне традиције, чланови Друштва, за неке суграђане који су се нашли у незавидној ситуацији, представљали су светло на крају тунела и решење проблема.

Једну такву акцију која је имала за циљ помоћ једном дечаку и његовој мајци, чланови АКУД-а организовали су у својим просторијама, у недељу, 12. децембра ове године.

Једанаестогодишњи Стефан Опачић из Титела је дете са великим здравственим проблемима, међу којима доминирају проблем са говором и немогућност кретања, па је Друштво организовало "Новогодишњи базар" како би прикупило средства за куповину инвалидских колица.

Посетиоци су могли да дају неки новчани прилог у складу са својим могућностима и жељи да помогну.

За  њих је било у понуди мноштво ручних радова као што су плетене капе, чарапе, шалови, торбице... које су урадиле вредне жене, чланице Друштва. али и разних сувенира и других предмета које су урадила деца на својим дружењима и радионицама.

Било би штета да заборавимо да кажемо да је било разних колачи по симболичним ценама, а за добродошлицу је било нешто и за пробу.

Посебно оригиналну понуду имала је Снежана Милошевска, која је понудила велику количину лепо уређене и сортиране половне одеће- за децу и за одрасле.

Сву одећу коју је прикупила од донатора, Снежана је опрала, опеглала и посложила као у неком бутику, а било који комад коштао је симболичних сто динара.

Снежана нам је рекла следеће:

Ово није ни продаја ни бутик, ни секенд хенд продавница, ни посластичарница, ни продавница сувенира, него знак захвалности свакоме ко остави донацију за помоћ Стефану. Наравно да свако, ако хоће, може да да новац, а да ништа и не купи.  

Што се тиче понуђене одеће, све оно што не буде купљено, ми ћемо предати у свратиште у Новом Саду, а одговарајућу одећу за децу у Дечје село у Сремској Каменици.

Светлана Савић, секретар и члан Управног одбора АКУД-а дала је још додатних информација о овој акцији, али и о ранијим делатностима друштва:

Ми смо се у досадашњем раду бавили и хуманитарним активностима. Између осталог, у претходних десет година помагали смо свратишту у Новом Саду и Дечијем селу у Сремској Каменици, а ове године одлучили смо да помогнемо нашим суграђанима. Бојали смо се овог лошег времена, одзив је због тога нешто умањен, али надамо се неким уплатама и на жиро рачун дечакове мајке.

О раду АКУД-а у 2021. години у условима пандемије ковида, госпођа Савић изјавила је да су реализовали све велике активности које практикују дуги низ година, а ту спадају изложба ручних радова и манифестација "Покажи ми да ти и ја покажем", која је била десета јубиларна.

Помозимо Стефану

Поносни су на реализацију двадесетог јубиларног "Дечјег карневала".

Било је још много активности и дружења међу којима се издваја гостовање на изложби у Панчеву и Београд на води где су се представили са женама Баната и Срема. АКУД је добио лаптоп за треће место за најуређенији штанд, а Милица Влашки као најстарија учесница је добила мобилни телефон.

О плановима до Нове године каже:

Планирали смо једну завршну приредбу, али то је још под знаком питања јер је доста деце болесно, па ништа не можемо да обећамо.

По завршетку акције утврђено је да је прикупљено нешто више од 31000 динара, што није довољно за куповину инвалидских колица, али акција траје и даље, па ће сви који желе да помогну Стефану и његовој мајци, новац моћи да уплате на њен приватни жиро рачун.

Како она није желела да јавно објави број рачуна, сви који су заинтересовани да помогну могу да се за информацију јаве у Управни одбор АКУД-а на број 063 83 71 974. Организатор се захваљује свима који су показали хуманост и жељу да помогну.

Надају се да ће добронамерни људи наведени телефонски број звати што чешће како би Стефан што пре добио неопходна инвалидска колица и да ће његов живот и живот његове мајке бити бар мало лепши и лакши.

Текст и фото: Стево Диклић