Стево Диклић
Книћанин: У суботу, 30. октобра 2021. године освештан је храм Свете Тројице, након нешто више од три године од почетка његове изградње.
Тачније, темељи храма ударени су 2017. године, али изградња је почела 28. маја 2018. године када је темеље освештао владика банатски Никанор који је данас имао част да освешта новозавршени објекат и преда га на коришћење верном народу.
Храм који се изузетно лепо уклопио у амбијент сеоског парка, једнобродна је базилика која има описан и уписан крст што је посебно видљиво када се погледа одозго.
Идеја за градњу храма и место његове локације потекла је од Београђанина Хаџи Драгана Јовановића, рођеног Книћанинца, који је на празан плац у парку донео крст из Јерусалима и предложио мештанима да ту буде изграђена црква, што су они одушевљено прихватили и тако је све почело.
Данас се тај крст налази под сводом храма.
Храм је изграђен уз помоћ Града Зрењанина, покрајинских и републичких институција, али и уз помоћ донација самих мештана које нису биле велике, али су дате од срца.
Донатори су били верници СПЦ из свих крајева Србије, али и верници других конфесија као што су римокатоличка и муслиманска.
Посебно ваља истаћи да су изградњу храма помогли и држављани Немачке, Аустрије и Хрватске одушевљени његовом лепотом и брзином којом је изграђен.
Приликом разговора са некима од бројних верника који су присуствовали освећењу храма, били смо упућени на Петра Шљокића, архијерејског намесника-пароха книћанинског и пароха другог перлешког, за којег рекоше да је највише заслужан за реализацију овога подухвата.
Он је скромно подредио своју заслугу и поделио је са Епископом банатским Никанором, за којег каже да је он чуо и уважио вапаје верног народа, а он је у томе учествовао као парох книћанински.
Задовољство је изразио присуством великог броја верника јер је то круна једне духовности.
Приметили смо лепе дуборезе у цркви, па нам је отац Петар сложивши се са нашом опаском, рекао да је дуборезе радио "Атеље Марунић" из Земуна, а Горан Дамјановић је био иконописац.
На питање да ли ускоро очекује да ће бити зидови живописани, одговорио је:
За живопис који се разликује од фрескосликарства по томе што се боје наносе на зид, а не спајају се са малтером као код израде фрески, потребно је време да зид "сазри" како би слика остала што дуже.
За новчана средства потребна за живописање, даће Бог , снаћи ћемо се када за то дође време.
Каже да је као вероучитељ у основној школи у Книћанину, помало незадовољан јер број ђака који изучавају веронаук опада, уместо супротно.
Коме ће, каже, овај храм остати ако не младим генерацијама. Полаже наду у родитеље који би децу требали да усмере на веру Божју.
Данашњи број верника увећан је захваљујући посети са стране, из других места, а долазеће време показаће право стање. Надамо се најбољем.
Стево Диклић
0 Коментари
Pokažite nam šta mislite o ovome!