Da bih Vam objasnio na šta mislim, uzeću primer jednog teksta sa ovog sajta. "Normalan" URL izgleda ovako (1):
https://fogdeveloper.blogspot.com/2020/05/prvomajska-praznina.html
Dodatak o kome govorim (na gornjem primeru) izgleda ovako (2):
https://fogdeveloper.blogspot.com/2020/05/prvomajska-praznina.html?m=1
Ili ovako (3):
https://fogdeveloper.blogspot.com/2020/05/prvomajska-praznina.html?m=0
Crvenom bojom sam istakao mesto na kom se dodatak nalazi.
Šta ove oznake znače i kada se pojavljuju?
Kada posećujete blog sa računara, videćete da je URL adresa "normalna", tj. da ona ne sadrži nikakve dodatke na svom kraju, kao u primeru (1).
Kada posećujete blog sa mobilnog telefona (ili bilo kog prenosnog uređaja sa malim ekranom), na kraju URL-a će se pojaviti ?m=1, kao u primeru (2).
Ukoliko tema (šablon izgleda) podržava tu mogućnost, kada prilikom posete bloga na mobilnom uređaju izaberete da koristite desktop verziju (predviđenu za velike ekrane) sajta, na kraju adrese će se pojaviti oznaka ?m=0, kao u primeru (3).
Ukoliko tekst delite na društvenim mrežama, u zavisnosti od toga šta ste izabrali, pojaviće se ovaj sufiks koji će posetioce voditi na verziju bloga na kojoj ste i sami bili. Drugim rečima, ako podelite URL koji se završava sa ?m=1, onaj ko klikne na njega će otići na mobilnu verziju vašeg sajta, bez obzira da li koristi mobilni telefon ili računar.
Zašto se ove oznake pojavljuju i koje su posledice toga?
Internet je nastao kao potreba povezivanja udaljenih računara radi lakšeg deljenja i prikazivanja sadržaja.
Prema tome, prvi internet sajtovi su bili kreirani isključivo za računare. Međutim, uskoro se pojavljuje spektar uređaja koji imaju različite veličine ekrana, a koji se mogu povezati na internet To dovodi do gomile problema i poteškoća ljudima koji prave web sadržaje.
Kada su se, oko 2000. godine, mobilni telefoni počeli povezivati na internet, njihova snaga nije bila dovoljna da pokreće tada široko rasprostranjene web aplikacije, niti su im ekrani bili dovoljno veliki da prikazuju internet stranice u njihovom "punom sjaju i lepoti".
Za vlasnike tih internet stranica, koji nisu želeli da izgube ni, u to vreme, mali procenat čitalačke publike, nametnulo se jedino logičko rešenje: kreiranje posebne stranice optimizovane za slabije uređaje, koja će imati identičan sadržaj originalu, ali bez nekih dodataka koji mogu opteretiti korisnički doživljaj. Nije se smelo dozvoliti da se internet stranica dugo očitava ili da ona u sebi ima elemente koji bi na bilo koji način opteretili procesor telefona (u to vreme se govorilo: "da se uređaj ne zakuca").
Već oko 2010. godine se dešava druga promena. Uređaji koji nisu računari a imaju mogućnost da se priključe na internet, postaju sve jači. Dizajneri web sajtova se okreću responzivnom načinu predstavljanja internet sadržaja. Ovo podrazumeva da se svakom uređaju prikazuje isti sadržaj, ali je taj sadržaj, u zavisnosti od veličine ekrana, drugačije raspoređen na displeju. Na primer, na ekranu računara imate bočnu traku, dok će na mobilnom taj sadržaj da se prikaže ispod ili sakriven iza nekog "hamburger" (često oznaka ili slika: ☰) menija.
U sadašnjem trenutku (kraj 2020. godine) je kod nas situacija sledeća. Većina korisnika u svom džepu ima telefon koji je hardverski jači nego što je njihov računar. Internet sadržaji se češće posećuju sa mobilnih telefona nego sa računara.
Iz tog razloga, dizajniranje web sajtova se okreće prvenstveno tim korisnicima i njihovom lakšem snalaženju u moru informacija koje im plasirate.
Tranzicija Blogger-a (blogspot) kroz ta vremena
Blogger je nastao 1999. godine. Bio je predviđen za računare. 2003. godine ga kupuje Google kako bi postao konkurentan i na polju, tada popularnog, blogovanja.
Ubrzo dolazi do potrebe da ova platforma može da prikaže sadržaj i korisnicima koji koriste mobilne uređaje, pa dolazi do velike promene u samom pokretaču ove platforme, ali i u tzv. blogger micro language (BML-u).
Tada su dizajnerima Blogger šablona pružene dodatne mogućnosti da bi oni optimizovali svoj proizvod zahtevima različitih korisnika. Tada im je na raspolaganje postavljeno par naredbi koje su se našle zgodne za ovu namenu. Na primer:
<b:if cond='data:blog.isMobileRequest'>
je naredba koja proverava da li se blogu pristupa sa mobilnog uređaja (u suštini: da li se u URL-u nalazi sufiks ?m=1).
Ili, na primer:
<b:if cond='data:mobile'>
daje pristup podacima koji su, sa serverske strane, optimizovani za telefone.
Nastaju šabloni izgleda druge generacije koji su imali posebna podešavanja za desktop i mobilnu verziju.
Na žalost, kada neko poseti mobilnu verziju sajta i tako je podeli na društvenim mrežama, svaki posetilac koji dođe na blog preko takve veze a da pri tom koristi računar, biva "iznenađen" onim što vidi. Mobilna verzija ima malu širinu i manji font.
Već oko 2010. godine, nezavisni kreatori počeli da zaobilaze ovakav način kreiranja šablona, upravo zbog ograničenja koja on sa sobom nosi. Kreirajući responzivne šablone, oni su čak i na mobilnim uređajima prikazivali one gedžete koji nisu bili predviđeni za takvu upotrebu.
Zvanični Blogger je tek 2017. godine kreirao svoje prve responzivne šablone, koje prepoznajemo po
<html b:css='false' b:defaultwidgetversion='2' b:layoutsVersion='3' b:responsive='true' expr:dir='data:blog.languageDirection' xmlns='http://www.w3.org/1999/xhtml' xmlns:b='http://www.google.com/2005/gml/b' xmlns:data='http://www.google.com/2005/gml/data' xmlns:expr='http://www.google.com/2005/gml/expr'>
html oznaci koju sam naznačio crvenom bojom.
Nakon toga, mobilna verzija ?m=1 ima samo istorijsku ulogu, ali...
Budući da ova mogućnost redirekcije na različite verzije, nije uklonjena sa platforme, ona bi mogla biti korisno iskorišćena.
Responzivan izgled sa sobom nosi i jednu ogromnu poteškoću: web sadržaj je "težak" i sporo se učitava na mobilnim uređajima. Zbog toga je Google smislio AMP (ubrzane mobilne internet strane) tehnologiju. Ova tehnologija je osmišljena da bi se korisnicima mobilnih uređaja pružio "bogat doživljaj" na internetu uz solidne performanse.
Na nesreću, iako je Google vlasnik Blogger-a, AMP nikada nije implementiran u njega. Čak i AMP šabloni nezavisnih programera to zapravo i nisu. Problem je način na koji Blogger ubacuje slike u tekstove.
Ukoliko se tehnologija umetanja i linkovanja fotografija u Blogger-u promeni, možda ćemo u budućnosti imati mnogo moćniju platformu za kreiranje sadržaja, u kojoj će URL sufiks ?m=1 voditi ka AMP verziji sadržaja.
0 Коментари
Pokažite nam šta mislite o ovome!