ТИТЕЛ: ОВОГОДИШЊА СМОТРА ЋИРИЛИЧКЕ ПИСМЕНОСТИ ПРИЛАГОЂЕНА СИТУАЦИЈИ - ★★ Fog Developer ★★

Novo

6/recent/ticker-posts

ТИТЕЛ: ОВОГОДИШЊА СМОТРА ЋИРИЛИЧКЕ ПИСМЕНОСТИ ПРИЛАГОЂЕНА СИТУАЦИЈИ

Део калиграфских радова
Део калиграфских радова 
 Текст и фото: Стево Диклић
Већ осамнаест година Народна библиотека "Стојан Трумић" Тител организује Смотру ћириличке писмености, под слоганом "Читај лепо пиши", на којој сваке година учествује више десетина основних и средњих школа из Србије, али и из других земаља у којима се пише ћириличким писмом. 
Горан Поповић, директор библиотеке, са Сузаном Ђуричић и Зорицом Чорто, члановима Одбора за организовање Смотре ћириличке писмености
Горан Поповић, директор библиотеке,
са Сузаном Ђуричић и Зорицом Чорто,
члановима Одбора за организовање
Смотре ћириличке писмености
На Дан светог Ћирила и Методија који се у нашој земљи обележава и као Дан словенске писмености и културе, годинама уназад  у Тителу се окупљају ученици и њихови наставници да би преузели награде које су освојили на овој традиционалној смотри.
Сцена са прошлогодишње 17.Смотре ћириличке писмености
Сцена са прошлогодишње
17.Смотре ћириличке писмености
Као и раније, тако је и ове године, почетком марта, расписан конкурс са већ уобичајеним пропозицијама према којима се ученици такмиче у категорији најбољи школски писмени задатак и најлепши рукопис писан српским, бугарским, македонским, руским, русинским и украјинским језиком. Такмичење у ћириличкој калиграфији (краснопису) подељено је у више категорија, као што су: брзопис, традиционално писмо, нова калиграфска креација, ликовна креација, монограм, иницијал, најинвентивнији слоган...
Сцена са прошлогодишње Смотре ћириличке писмености (публика и учесници)
Сцена са прошлогодишње Смотре ћириличке писмености
(публика и учесници)
Нажалост, пандемија корона вируса онемогућила је одржавање овогодишње Смотре на уобичајени начин, па је Организациони одбор одлучио да награди оне најверније и најупорније који су своје радове послали пре прекида наставе у школама. Одбор у саставу: Светлана Арамбашић, Сузана  Ђуричић, Катарина Панић, Зорица Чорто и Горан Поповић, директор библиотеке, одлучио је да ове године додели књиге свим учесницима. Тако су награђени ученици ОШ "Јован Јовановић Змај", Ђурђево; ОШ "Петар Кочић", Инђија; ОШ "Братство - јединство", Куцура; ОШ и Гимназија "Петро Кузмјак", Руски Крстур; гимназија Босилеград и Ликовна група "МИ" из Ниша. 
Сузана прегледа пристигле радове
Сузана прегледа пристигле радове
Свим овогодишњим учесницима, као и онима који то планирају да буду у годинама које долазе, Одбор се обратио у "Лепопису", Гласнику Смотре ћириличке писмености, са речима:
Највернијим учесницима књиге за дар
Највернијим учесницима књиге за дар
Драги наши пријатељи,
У току нашег осамнаестогодишњег постојања и дружења, ово је други пут да смо спречени да се окупимо. После катастрофалних поплава које су 2014. године задесиле нашу земљу и наш народ, ове године нас је омела пандемија вируса. Велике недаће које су толико пута у историји човечанства погађале људски род, дођу, често оставе велике последице по човечанство, али и прођу. Непроцењиве људске тековине опстају и остају. Тако и наша Ћирилица.
О избору књиге "Са пашњака до научењака", великог Михајла Идворског Пупина, којом су награђени овогодишњи учесници, чланови одбора су поручили: 
Књигом нашег Михајла Идворског Пупина "Са пашњака до научењака", хоћемо да вас подсетимо на то како се истрајава и остаје веран своме пореклу и наслеђу које оно носи. 
Горан ПоповићПоздравну реч завршавамо речима научникове мајке Олимпијаде:
Дете моје, ако желиш да пођеш у свет, о коме си толико слушао на нашим поселима, мораш имати још један пар очију- очи за читање и писање. У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућности и вечите славе.
Ове речи најбољи су позив свима онима који желе да отворе очи којима ће добро видети своје порекло и наслеђе, да би могли више да га воле и цене како би га  сачували новим поколењима.
Текст и фото: Стево Диклић

Постави коментар

0 Коментари