ДАН СЕЋАЊА НА МОШОРИНСКЕ ВЕЛИКАНЕ

Мошорин - поглед са Брега

Текст и фото: Стево Диклић
Мало је места која се могу похвалити толиким бројем великих и познатих људи, као што то може Мошорин, мало место смештено поред реке Тисе на Тителском (Мошоринском) брегу.

Поглед на капелу на Брегу

Мошорин је ретко када прелазио број од 3000 становника, са изузетком периода 1948-1953. Иако никад бројно велик, дао је велика имена каквима се мало које место може подичити.
Село се први пут помиње у 16. веку у време турске власти, а 1699. као већинско српско насеље у Хабсбуршкој монархији. Кратак период 1848-1849. део је Српске Војводине, па опет део војне границе, затим део Бачко - бордошке жупаније, па од 1918. део Краљевине СХС, касније Краљевине Југославије.
Године 1941. Мошорин је окупиран од мађарских фашиста, а на Божић 1942. у, по злу познатој, рацији, остао је без 205 житеља, углавном Срба (170). Рома (34) и једног Мађара.
Послератни пут Мошорина, свима је познат: Социјалистичка Југославија, СРЈ. Државна заједница Србија и Црна Гора и од 2006. Република Србија.
Занимљиво је да у данашњој Украјини постоји истоимено место са око 3500 становника, које су основали Срби који су 1753. године, по укидању војних граница, селили у Русију, углавном у делове који данас припадају Украјини, а који су названи Нова Србија или Славеносрбија. У новој домовини, у сећање на стари крај, новим местима су давали имена из некадашњег завичаја.

Помен на жртве рације на брегу

Данашњи Мошорин, трећи по броју становника у општини Тител, је место познато по вредним пољопривредницима и сточарима, место које не чека да му други стварају прилике, већ их Мошоринчани траже и налазе сами.
У селу данас постоји модерна млекара чији капацитет је око 100 000 литара прераде млека на дневном нивоу. Највећи део производње млека долази из мошоринских штала. Сир, јогурт, павлака и милерам,познате су млечне прерађевине из млекаре "Стадо моје", за које кажу да се увече помужено млеко често већ ујутро нађе у домовима потрошача.
Велик део данашњих Мошоринаца је, након рата деведесетих у БиХ, доселио из Теслића и донео стари начин живљења који је подразумевао и бављење сточарством, што се у новим околностима добро исплати.
У недељу, 23. фебруара, у Мошорину је одржана манифестација "Дан сећања на мошоринске великане".

Двориште основне школе

Овом манифестацијама обележене су годишњице рођења Светозара Милетића, Исидоре Секулић и оживљена сећања на плејаду знаменитих личности из Мошорина који су својим делима задужиле српски народ.

Цвеће на спомен обележје испред храма
Силазак светог Духа међу апостоле

Осим већ поменутих Светозара и Исидоре, ту припадају и још многи други, као што су Илија Коларић, академски сликар, академик Душан Каназир, Радослав Марковић, свештеник и отац српског задругарства, Милош Поповић, уредник "Српских новина", рођени брат Ђуре Даничића, свештеномученици Светозар, Георгије и Чеда, комита Живан Јовановић, капетан Милован Ђукарић и многи други.

Обележје за помен
жртвама рације - детаљ

Приликом обраћања присутнима, председник општине Тител, мр Драган Божић, рекао је између осталог, да њему не треба визит карта да објасни људима одакле долази, јер је довољно да каже да је из општине из које су потекли Исидора Секулић и Светозар Милетић..

Капела преноса моштију Светог Николе,
са неколико вредних  икона које је урадио Урош Предић,
капела се налази на брегу изнад Мошорина

Такође је нагласио да је покренуо иницијативу да следеће године у Мошорину буде обележена 100-годишњица Милетићеве смрти где би били позвани представници свих градова који су везани за његов живот.

Храм Силазак Светог Духа 
на апостоле,
центар Мошорина

Упознао је јавност и са чињеницом да би ускоро о  овом српском великану, светлост дана требао да угледа и филм  чије снимање је финансијски помогла и општина Тител.
Помен великанима обављен је у Храму Силаска Светог Духа на апостоле.
Положено је и цвеће код спмен бисте где је одржан и пригодан културно-уметнички програм.
Ову манифестацију подржала је општина Тител, ОШ "Исидора Секулић" из Шајкаша, МЗ Мошорин, Друштво шајкаша "Вожд Ђорђе Стратимировић" и културно просветни центар "Вожд" из Мошорина.
Ни савремено доба није без нових јунака, као што су они спортски Васа Мијић, одбојкаш и освајач златне медаље на Олимпијским играма 2000. године у Сиднеју, Милан Радин, фудбалер, бивши играч "Партизана"...
Надајмо се да овде листа не завршава и да ће Мошорин изнедрити још много оних који ће бити рођени да вечно живе.
Текст и фото: Стево Диклић