Sablasna senka beznađa

Sablasna senka beznađa

List na grani

Košavi šapće

Molim te, stani!

A ispod njega

Negde u šumi

Čovek se gega

Na prstu mu sija

Ljubav, a u srcu

Mrak i agonija.

Pod vetrom se

Grana trese

I sećanja odnese.

Tad je list pao

Da je mrtav

Nije znao.

A sećanja blede

Čak i kod

Mudre glave sede.

Kao kod onog lista

Na kraju svega

Priča je uvek ista.

Olovkina senka

Pokriva reči

Nastanka i rastanka.