Nudistička filozofija

Nudistička filozofija

Interesantna je činjenica koliko se ljudi groze na samu reč nudizam. Da li je u pitanju strah ili nešto drugo - ne bih znao reći. Iz priče sa protivnicima nudizma bi se reklo da je uzrok njihovog protivljenja moral: biti golišav možeš u svojoj spavaćoj sobi, ali u javnosti nemoj biti golišav jer je to ružno.

Eh, sad... Da li je to ružno, ne znam. Nit' sam nudista nit' sam ih ikada video uživo. U golom ili obučenom ljudskom (naročito ženskom) telu nikada nisam pronalazio išta ružno, a ni ne vidim zašto bi?

Ružne stvari sam pronalazio u ljudskom jeziku. Pre izlaska u javnost ga retko ko obuče u lepe i dobre manire, a o oblačenju jezika sa moralne strane ne vredi ni pričati. Golišavi jezici palacaju sa svih strana i svima je to normalno. Ne postoji letnja ili jesenja kolekcija nekog poznatog modnog kreatora kojom bi taj deo tela pokrio ili ulepšao. A ovi golo-jezičani su svuda oko nas.

Kuda nas golo-jezik vodi? Jeli to mržnja? Nipodaštavanje? Nemoral? Ljudi se svojim golim jezikom služe u javnosti krajnje pokvarenim i nemoralnim načinima....

Glast savesti:

Hmmmm..... Igore izvini što te prekidam. Jesi li ti neki put opsovao ili rekao ružnu reč? Moraću da te podsetim....

Ja:

Dobro... Dobro... Shvatio sam... I gde sam ono stao? Ah, da... Dakle...

Sve u životu mogu da shvatim, ali nudiste nikako. Da se oni tako goli pojavljuju u javnosti, meni je apsolutno neshvatljivo! Iako degutantno, malo je nemoralno....