Na žalost

Na žalost

Na žalost rekla je

Da ne želi da gleda.

Na žalost rekla je

Da ne želi da sluša.

Na želost samo se,

Tiho kao sena,
Okrenula i otišla.

A zaista sam,

Tih dana,

Bio jako tužan...

Bio jako sam.

Na žalost, opet došla je,

Sa oblakom, puna suza,

Blatom zamazanih nogu...

U rukama je nosila cveće...

A ja sam

Tog dana

Bio jako tužan.
Želeo sam

Da ostanem sam.

Kaže da joj nedostajem,
Reči izlaze iz njenih usana.
U trenutku dok na moje grudi
Padaju sve te kapljice...

Na žalost ne od kiše, već od bola.

A ja, zaista nisam,

Tog dana

Imao snage da kažem,
A želeo sam,
Makar samo jednu reč.

Na žalost rekla je

Da će dolaziti češće.
Na žalost mislila je
Da je neko sluša.
A, onda se,

Tiho kao sena,
Okrenula i otišla.

I tako skoro

Svaki dan...

Na žalost ovde sam
Na kraju ipak

Ostao sasvim sam.

Na žalost, shvatio sam kasno

Da nije otišla ona, nego ja.

Na žalost sad mi je jasno:

Mene dva metra zemlje već

Odavno pokriva...