Da li je poželjno biti anoniman na internetu (ili se predstavljati punim imenom i prezimenom)?

Ovuh dana je prilično aktuelna tema anonimnosti na internetu, i kao takva dovodi do velikog broja rasprava, koje, iskreno govoreći, ne vode nigde.
Ovim tekstom pokušaću da otkrijem samo delić zavrzlame koju, svojom nepažnjom, prave ljudi koji (iskreno govoreći) "turaju nos tamo gde mu nije mesto"... - Zašto sam ovo rekao, možda na pomalo grub način? Zato što u slobodnom svetu niko, ali baš NIKO, nema pravo da Vam "natura" njegovo mišljenje i stavove! Te tako, ako pogledamo zakone bilo koje zemlje, što se tiče Vaših podataka, niko (sem službenih lica) nema pravo da ih zahteva od Vas, kao što je, takođe, i lažno predstavljanje kažnjivo zakonom...

Pa pre svega, za informaciju ljudima koji sve to olako shvataju, moramo definisati (sa veoma uskog gledišta):

Šta je internet

Internet je, uopšteno gledano, sredstvo (kanal) komunikacije između ljudi.

Mnogi "paranoici" ovaj vid komunikacije nazivaju virtuelna, sa obrazloženjem da nikada ne znate sa kim Vi zapravo i komunicirate, jer Vi, zapravo , ne morate da izađete iz svoje kuće, a da pri tom komunicirate sa drugima. Ali ja se čudim, zašto ti ljudi nisu napadali telefonsku ili radio-televizijsku komunikaciju, gde Vi, takođe, ne možete 100% biti sigurni, ko je "druga strana"?
Zbog toga se otvara novo pitanje. Da li u stvari znate

Šta je komunikacija?

Komunikacija je razmena informacija između ljudi.
Ona može biti ostvarena na više načina (vizuelna, govorna, mirisna, osećajna...), takođe ostvaruje se pomoću različitih medija (novine, TV, radio, oči, uši, internet,... verovali ili ne čak su i strujomer ili vodomer sredstva za komunikaciju!).
Bitno bi bilo znati i to da komunikacija može biti jednosmerna (radio voditelj čita vesti, Vi samo slušate, nema povratne informacije voditelju kako ste Vi primili vest), dvosmerna (razgovor sa voljenim bićem) i višesmerna (na pozorišnoj sceni posle predstave glumac se klanja publici, nezadovoljni sa predstavom ga gađaju paradajzom, dok oni koji su zadovoljni višu "Bravo!"). Na internetu su zastupljeni svi ovi vidovi komunikacije, od kojih se ljudi najviše plaše višesmernih (kritika je zastupljena u velikoj meri).
Ali po pitanju anonimnosti na internetu za nas je najbitnija podela komunikacije na dobroćudnu (prijateljsku) i malicioznu.

Dobroćudna (prijateljska) komunikacija

Prijateljska komunikacija je takav oblik komunikacije, u kom sadržaj komunikacije između osoba nema nikakve posledice (u budućnosti) za sagovornike.
Npr. to su razgovori dva prijatelja koji se dugo nisu videli, a nema indicija da će se videti u skorijoj budućnosti, pričanje između prijatelja u "poverenju" i sl. - Uopšteno, ovo je vid komunikacije u kom su sagovornici najopušteniji i imaju puno međusobno poverenje.
Možda deluje da je dobroćudna komunikacija osnov društva u kom živimo, ona zapravo to nije! Procenat ovakve komunikacije, po nekim naučnim istraživanjima se kreće znatno ispod 1% svih komunikacija.

Maliciozna komunikacija

Maliciozna komunikacija je vid komunikacije pri kom sadržina komunikacije ima posledice u nekim sferama života onih koji su u toj komunikaciji učestvovali.
Naziv maliciozna nosi iz razloga prirode takvog vida komunikacije, jer je ovaj vid često zamaskiran da izgleda kao dobroćudna, dok joj je cilj neki događaj.

Ovaj vid komunikacije je najzastupljeniji (oko 99% svih komunikacija), ako ne verujete, zamislite se malo... Verovatno ste takvu "komunikaciju" imali u toku dana sa nekim/nečim!
Većina malicioznih komunikacija se odnosi na razmenu roba i usluga (trgovanje, propaganda, teologija, psihologija, marketing, politika....).
Primer takve komunikacije je npr. komunikacija između Vas i Elektroprivrede. Medijumi u komunikaciji su: strujomer i račun (kao i načini očitavanja strujomera (na daljinu, ili električar čiji je to posao) i dostavljanja računa (elektronski ili poštar)). "Sagovornici" u toj komunikaciji ste Vi i Elektro-distributivno preduzeće. Verovatno ni ne obraćate pažnju na tok te komunikacije (da , čak i dok ovo čitate, Vi trošite struju, što beleži Vaš strujomer), dok ne dobijete račun za utrošenu struju, koji (bili Vi zadovoljni, ili ne, njegovim sadržajem) morate platiti, inače ćete u budućnosti trpeti posledice.

E, sad kad znamo ovo, zapitajmo se da li na internetu biti anoniman ili ne?
Zapravo, ovo nije pravo pitanje, zato što internet kao elektronski medijum u samoj srži svog načina funkcionisanja ne dozvoljava nikome da bude anoniman...
Ukratko, onog trenutka kada se bilo koji Vaš uređaj konektuje na internet, on ostavlja tragove (log-ove) kako kod provajdera koji vam pruža internet usluge (firma preko koje se "kačite" na net), tako i na sajtovima koje posećujete (pa čak i na onima koje ne posećujete, npr. update driver-a, OS-a ili ako imate neki virus i sl...), naravno da postoje alati kojima se možete maskirati, ali to prevazilazi cilj ovog teksta, te o tome trenutno neću pisati, a takođe niti jedan od "tih" alata nije 100% efikasan.
Budući da na internetu nije moguće 100% biti anoniman, pravo pitanje je:

U kojim situacijama na internetu treba biti anoniman, a u kojima ne?

Zaista bi bilo korisno znati odgovor na jedno ovakvo pitanje, ali on zavisi od mnogo faktora.
Tako na primer, ukoliko želite da komunicirate sa nekim koga dugo niste sreli, nekome ko je daleko i sl. sigurno nećete želeti da budete anonimni. Takođe, ukoliko želite da Vas neko pronađe - nije Vam cilj anonimnost. Ali... Pitanje je šta ako Vas pronađe neko koga baš ne želite da Vas pronađe?
Znači prilikom "dobroćudne" i "prijateljske" komunikacije nije potrebno/poželjno biti anoniman (predstavljati se pseudonimom).

Budući da smo videli da je "prijateljska komunikacija" zastupljena sa manje od 1%, kako se ponašati u ostalih 99% slučajeva, u kom je cilj komunikacije neka dobit i slično?
E, u tom trenutku moraju se uključiti i "klikeri" u Vašoj glavi.
Pokušajte samo sebi odgovoriti na sledeća pitanja (ima ih mnogo, pa ću zato ovde navesti najčešća):
  • Da li poznajete drugu stranu komunikacije?
  • Koliko poznajete onoga sa kim komunicirate?
  • Da li druga strana zahteva "čudne"/lične podatke o Vama?
  • Da li je cilj komunikacije povređivanje Vaših (ili bilo čijih drugih) prava?
  • Koja je svrha komunikacije?
  • Da li su iz trenutne komunikacije moguće neke kasnije negativne posledice po Vas ili nekog drugog (ukoliko postoji makar i najmanja mogućnost savetujem OPREZ)?
  • I slično...
Vidite da sve to nije tako jednostavno...
U većini situacija morate sami odlučiti kako ćete se predstaviti i kakvu sliku želite da ostavite o sebi.
Naravno, ukoliko želite da promovišete sebe ili svoj posao, logično je da ne želite da budete anonimni. Ali, ukoliko imate internet firmu i ne plaćate porez državi - posledice su jasne... Nije neverovatno da budete na udaru Joe Job-a.
Takođe, za sve ne afirmisane umetnike koji se predstavljaju svojim imenom i prezimenom: koliko je poznatih umetnika u istoriji (pre pojave interneta) koristilo pseudonime? - Dovoljno je da pogledate popularne muzičare, ili odjavnu špicu bilo kog filma, pa će Vam biti jasno da jako mali broj ljudi koristi svoje pravo ime, i u tome zaista niko, ne vidi nikakav problem.

Facebook filozofija

Zašto Facebook filozofija?
Pa, ako niste dovoljno dugo na internetu, onda se ne sećate, ali pre pojave "društvenih" mreža na internetu ne samo da nije bilo poželjno, već se u velikom broju slučajeva zahtevala anonimnost!
Naime, internet nije bio toliko zastupljen, i administratori su shvatali da ne mogu, niti žele, da budu odgovorni za podatke, koji vrlo lako mogu dospeti u pogrešne ruke.
Sa omasovljenjem društvenih sajtova, cela ta filozofija je pala u vodu...
Sad je sasvim logično da on-line pod punim imenom, prezimenom i svim ostalim podacima budete predstavljeni! Postalo je čudno da neko neće/ne želi da ostavi svoje podatke...
Da li je to mudro?
Da, ukoliko ste spremni da primate i dajete udarce koji mogu doći sa bilo koje strane... Takođe i ako ste spremni da apsolutno preuzmete odgovornost za svoje postupke i dela. Zapamtite da kada je nešto učinjeno pred toliko svedoka - to je neoboriv dokaz postupka (posle nema opravdavanja tipa, nisam hteo, nisam znao i sl...).
I, da... Za svaki postupak Vam niko drugi neće biti kriv (ne može se kriviti Facebook, Tweeter, Blogger i ostali, jer su oni samo sredstva komunikacije), već ste krivi Vi i samo Vi...
Problemi koji najčešće nastaju, i na koje ljudi opušteno nasedaju su lažno predstavljanje, uznemiravanje, pa čak i teška krivična dela...


Sve u svemu: pamet u glavu ;)




Коментари

Popularno

Audacious - program za slušanje muzike

LibreOffice Calc - program za izradu tabela

Brasero - program za rezanje CD-ova

Bekstvo iz Titela

Minitube - program za praćenje YouTube sadržaja

Idemo

Kako blokirati neželjene oglase koje AdSense pokazuje na Vašoj web lokaciji

Bezimena

Pozadina Bekstva iz titela

Pažljivo sa MS Word dokumentima koje primate putem elektronske pošte