Лет изнад ластавичијег гнезда

Текст и фото: Стево Диклић

Лет изнад ластавичијег гнезда

Кад у живот соло кренеш,

Дал` кораком ил` полетиш,

Родног гнезда и порекла,

Потребно је да се сетиш.

Дал кораком или летом,

Кренеш према своме циљу,

Кушај живот натенане,

Уживај у изобиљу!

Пешачењем лако стигнеш

Према светлу свог живота,

Ал` кад летиш добро пази,

Не завируј преко плота!

Опасно је када летиш,

Не смеш много да полетиш-

Привуче те светлост звезда,

Останеш без родног гнезда.

Изван себе кад останеш,

Џаба теби крила моћна-

У свемиру изгубљен си,

Душа ти је беспомоћна!

Дал је гнездо ластавице,

Или орла оштрог ока,

У срцу га увек носи-

Извор свога крвотока!