Тител: Промоција књиге "Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање (1914-1918.)" - ★★ Fog Developer ★★

Novo

6/recent/ticker-posts

Тител: Промоција књиге "Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање (1914-1918.)"

Текст и фото:
Стево Диклић

Књига "Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање (1914-1918)", Милана Мицића, др-а историјских наука из Зрењанина, представљена је значајном броју посетилаца на промоцији у просторијама НБ "Стојан Трумић" у Тителу.

Ово је једна од тридесет и шест књига др-а Мицића из историографије, историјске есејистике, документарне прозе, кратке прозе и поезије.

Теме обухваћене његовим историографским радом су српски добровољачки фронт у Првом светском рату, колонизација Војводине у 20. веку и однос књижевног и историјског у српској књижевности друге половине 19. и прве половине 20. века.

У књизи која има више поглавља, доминира поглавље које заузима око 200 страница где је пописано 4 413 имена поређаних по азбучном реду и и разврстаних по местима из којих потичу и областима у Војводини у којима им је додељена земља.

Мр Павле Б. Орбовић, историчар, између осталог, каже:

Трагајући за сваким добровољцем, Мицић је прикупљао имена учесника, чиме је у историју увео сваког појединачно. Као што се прикупљају имена жртава рата, од велике су важности и имена оних који су јуначки, на својим плећима, са великом храброшћу и пожртвованошћу изнели рат и донели слободу... Овај именик и презименик од користи је новим генерацијама, потомцима добровољаца, учесника Великог рата, погодан за изучавање појединачних генеологија и најбољи чувар културе сећања на њихове претке.

Говорећи о овој књизи, др Предраг М. Вајагић, истиче:

Књига колеге др Милана Мицића за тему има попис имена добровољаца српске војске у Првом светском рату који су били родом из Баната, Бачке и Барање. У саставу Прве српске добровољачке дивизије, током борбе које је водила ратне 1916. године на фронту у Добруџи, више од трећине добровољаца је било родом са ових простора. Слично стање је било и непосредно пред пробој Солунског фронта, где су они од укупног броја добровољаца у српској војсци чинили готово четвртину. Аутор објашњење ове појаве види у српској националној идеји која се у својој модерној форми обликовала током историјског развитка српског народа у Хабзбуршкој монархији, а нарочито оног дела који је историјски трајао у Угарској. Из тог разлога је одзив у добровољце српске војске међу Србима Баната, Бачке и Барање својом масовношћу носио карактер колективног става и колективне одлуке.

Представљајући књигу у Тителу и образлажући његову жељу и потребу за таквом књигом у којем ће бити пописани сви српски добровољци из Бачке, Баната и Барање са пуним именом и презименом и подацима ко су и одакле су, аутор је рекао:

На Солунском фронту било је око 21000 добровољаца. Српска војска имала је 60 000 људи, а сваки четврти или пети борац који је учествовао у пробијању фронта био је добровољац, а то су били људи из Славоније, Бачке, Баната, Барање, Лике, Баније и Кордуна, Далмације, Босне и Херцеговине и Боке Которске. Они су учествовали у Првом светском рату на српској страни, заменили су војске и државе, а у случају заробљавања чекала их је смрт, а ако се за њих сазна, њихове породице биле би интерниране, а имовина конфискована.

У румунској војсци постоји један мит који је лансирао један пуковник, а који  још и данас важи, а он каже да се српски борац не да жив у руке непријатељу јер би му ако се сазна ко је и шта је, настрадала породица, па су се у већини случајева убијали да не падну живи у руке непријатељу. Од укупног броја добровољаца, једна трећина је била из Баната, Бачке, Барање и Срема. Зашто сам одлучио да напишем ову књигу о њима? Зато што се о њима мало зна. У Славонији, Бачкој ,Банату, Барањи и Срему формирана су колонистичка насеља. Њих је у бившој држави било око 200. У тим насељима подигнуте су спомен плоче, споменици и написане су монографије. То су били колонисти из динарских крајева, највише из Лике, Босне и Херцеговине, Далмације, Боке Которске, али о добровољцима који су мештани из нпр. Титела, Шајкаша, Мошорина, Перлеза, Жабља, Чуруга... јако се мало знало па и у њиховим местима.

Српским добровољцима додељена је земља, али они нису постали добровољци ради доделе земљишта, јер су се они прикључили у време када је Србија окупирана и тада једина попуна српске војске долази из Русије и Сједињених Америчких Држава. У Русији су били Срби који су били мобилисани у Аустроугарску војску, предавали су се Русима, а касније приступали српској војсци као добровољци... Књига је написана и због тога што историја није само историја генерала, војсковођа, није историја краља Александра, војводе Мишића, Николе Пашића... То је историја такозваног малог човека који се борио у рату и који се борио да одбрани своју родну груду. Посебно се готово ништа не зна о тим људима из ових крајева и о онима који су насељени у ове крајеве. Зато се јавила потреба да се напише ова књига и то већ има неке резултате, па тако нпр. У Перлезу намеравају да поставе спомен плочу са именима свих добровољаца из Перлеза, у Банатском Аранђелову смо скоро поставили једну плочу код бисте краља Александра где су поред домаћих постављена и имана добровољаца из Босанског Грахова и Дрвара. Нешто слично требало би да се уради и другим местима како би освежили сећање на њих и њихово дело. То не кошта много, али би вредело много....

Текст и фото:
Стево Диклић

Постави коментар

0 Коментари

Obavezno pročitajte i: