Nedostatak inspiracije ili....

Postoje mnogi putevi kojima se može poći, ali je samo jedan od njih doveo nas na ovo mesto na kome se nalazimo sad....

Drugo je pitanje da li smo mi lično zadovoljni poticijom koju zauzimamo? A sasvim deseta stvar je kako se iz te pozicije pomaknuti.

Mada se čini kao zatišje, neke stvari se ipak dešavaju. Negde su iza brda, daleko od naših očiju. Iscrpljen čovek to oseća ali u sebi ne može da pronađe snagu da preskoči prepreku između sebe i onoga što želi.

Kreativni ljudi to nazivaju manjkom inspiracije ili nedostatkom energije potrebne za stvaranje.

To je veoma opasna stvar. Dovoljno je samo u jednom trenutku stati, kako bi se uzeo predah od nekog zacrtanog tempa, a već u sledećem trenutku.... Osvrtanje unazad uz izvesnu dozu samokritičnosti pomešan sa bespotrebnim upoređivanjem onoga što je urađeno sa ekvivalentnim tuđim dostignućem neminovno izaziva osećaj slomljenosti i pregaženosti.

Makar da se čuje nego bang, krc, puf ili neki sličan zvuk pa da se zna da se nešto slomilo. Ali nije.... 

Kada se volja slomi niti se šta čuje, niti vidi, niti oseti.... Jednostavno je nema. Umesto energije, čini se da caruje nekakva praznina.

U tom trenutku se autor preispituje. Da li da odustane i izabere neki drugi put, ili da nastavi. Ako nastavi, koja je cena toga?

Koinfuzija je "Buridanov magarac". Ideja je u tom trenutku osuđena na propast. Fokus razmišljanja se sklanja sa dela i u žižu ubacuje samog autora. Naravno, on bira lakši put. Na kojem nema planina, niti bilo kakvih prepreka. "Izgurati svoju priču" pada u zapećak.

Šta se to u stvari dešava?

Odgovor je prost. Energiju koju ste planirali da usmerite na jednu stranu ste potrošili na nešto deseto. Bitan faktor je i vreme, koga niko od nas nema na pretek. 

Svako od nas bi voleo da utroši što manje vremena i energije u ono što radi, a da pri tome rezultat bude kvalitetan i, na neki način, valorizovan. A to, u stvarnosti, baš i nije tako.

Dođe trenutak u kome se neko zapita da li je ono što radi kvalitetno i dobro?

Kvalitet je miks subjektivnog i objektivnog doživljaja. U suštini, više je stvar marketinga, nego realnih činjenica. Često se pogrešno poistovećuje sa terminima popularnost i cena. Suprotno od subjektivnog posmatranja, objektivnost govori da su forma i suština su ono što predstavlja kvalitet.

Sa druge strane, hiperprodukcija je ubica kvaliteta. Tako je i hiperprodukcija u stvaralaštvu uspela da smesti u zapećak i ono malo kvaliteta. Povećavajući obim, raznovrsnost i učestalost, autor pokušava da dosegne do što više ljudi.

Tu se rađaju kompromisi. Ako želimo više, ne možemo imati dovoljno vremena da se stvari obave kvalitetno. A ako želimo kvalitet, onda nemamo vremena da dosegnemo neki zacrtani standard, jer vreme neumitno prolazi, a autorsko delo gubi na aktuelnosti.

Posledica toga je da vidimo mnoge talentovane ljude kako nestaju iza obzorja, zauvek ostavljajući ov(akv)o društvo bez neke buduće vrednosti autorskog dela. 

Sa druge strane, oni uporniji shvataju poentu i, žrtvujući deo kvaliteta, guraju dalje. Znaju oni da će cela stvar koju žele da iskažu postati jasna tek nakon nekog vremena.

Zbog toga, ne dozvolite sebi da zastanete. Ne treba da izgorite na svom putu, već da stignete tamo gde ste i naumili.