Zamagljeno pisanje

Ironija sudbine...

Blog se zove Fog Developer (unapređuvanje, proizvodnja i distribucija magle), a najmanje tekstova ima o magli.... Moram Vam priznati da mi to nikada nije bila ni namera. Ali, eto.... Desi se i ovakav tekst po koji put.

Nekada davno sam mislio da na njemu neće biti ni tekstova o Titelu, pa eto... Desilo se. Na semaforu je  bilo zeleno svetlo i nije bilo nikakvih prepreka. Nije bilo potrebe da se kaže "volim Titel" jer je to nedefinisana konstrukcija reči koju će jednako ponavljati i onaj ko je ovde ostavio svoje kosti i onaj ko ih je sahranjivao.

Sa druge strane, bilo je potrebe pustiti suzu za tim istim Titelom i mnogim ljudima i stvarima koji su ga činili boljim. Težiti ka njegovom razumevanju, popravljanju, unapređivanju i promovisanju. Uvažavajući političke, nacionalne i materijalne razlike. Ukazati na zlo i nepravdu o koje se naš Titel konstantno spotiče.

I eto.... Ta suza se pretvorila u maglu. I u magli zrak - znak svetlosti koja razbija mrak.

A magla i Titel su nerazdvojni drugari.

Ona ga poseti sa jeseni ili proleća. Dolazi mu u večernjim i noćnim satima. Obgrli ga sa svih strana. Šapuće mu rečima koje slabo ko razume. A onaj ko ih razume će osetiti blagu jezu. 

Ono što je sigurno je činjenica da Titelske ulice ostanu uvek vlažne nakon hladnog daha magle.

Zlobnicima bi taj podatak bio intrigantan, pa bi paušalno izneli zaključak da su Titel i magla u stvari - zaljubljeni par!

Ali, to je potpuno druga priča....

Magla se spusti do reke, ljubomorno zaklanjajući Titelu pogled na Srem i Banat. Ostavlja mu samo udaljena svetla sijalica sa bandera kraj puteva i mosta kojim su mnogi otišli. Gledajući iz daljine, to je tek tanka linija koju su mnogi prešli.

Ostao je samo odraz u sećanju da su postojali. Osećaj nade da će se vratiti. Želja da se ponovo sretne na nekom lepšem mestu, u nekom budućem vremenu i životu. Niko ne želi da se zapita, ako se tako nešto i desi - da li ćemo biti isti ili neki sasvim drugi ljudi?

Izgubljen u poljubcu magle, da li Titel traži sebe ili pokušava da se menja? Da li će i dalje generacije i generacije kvalitetnih ljudi biti odbacivane i degradirane? Zapuštene i prepuštene same sebi? 

"Takva vremena su vama izgovor, a meni volja neunistiva...". 

A na kraju ostane sećanje. Bilo je nekada leto.... bila je nekada ljubav.

Magla prekriva jedinog svedoka tih događaja. Ali i nema, duboka i hladna voda mnogo toga krije....

Sutradan je magla nestala. Ispod svog pokrivača je krila malo Bačko mesto, koje je moglo biti i veliko. Ali, svima u inat, baš to nije htelo.

Tekst: Igor Svilokos

Foto: Дејан Михајловић