ПРОСЛАВИЛИ АСФАЛТИРАЊЕ УЛИЦЕ

Текст и фото: 

Стево Диклић

Тител, 28. јуна 2020.

Житељи улице Александра Тишме, популарне Бусије у Тителу, прославили су асфалтирање на које су чекали пуних 18 година. 

Улица Александра Тишме изграђена је пре скоро две деценије на локалитету где је раније вађена глина за производњу цигле у тителској циглани. Касније је је на томе простору постојала депоније за одлагање свега и свачега- старих ствари, намештаја, шута, медицинског отпада...

Тај терен је изравнат али је остао прилично нестабилан за изградњу кућа која је уследила коју годину по доласку великог броја избеглих и прогнаних лица из Босне и Херцеговине и Републике Хрватске- углавном са подручја бивше РСК. 

Пре 18 година почела је изградња кућа са по две стамбене јединице. Донатори из Немачке за ту намену издвојили су одређена средства, а општина Тител је обезбедила плацеве, а требало је још да обезбеди струју и пут кроз насеље. Како општина није била у могућности  да финансијски изнесе те обавезе, пале су прве жртве те ситуације. 

Једна од тих жртава био је асфалтни пут који је морао да, у односу на пројект, буде ужи и "привремено" покривен бетоном неуједначеног квалитета. Једна од већих жртава празне касе била је и израда поткровља у свим стамбеним јединицама, трофазна струја и још неки ситнији компромиси.

Убрзо се показало да терен на којем је изграђено насеље није  довољно чврст и стабилан па је на појединим кућама било знатних пукотина и оштећења, а  највећа оштећења  настала су на путу, посебно око половине пута где је одмах у првој години дошло до лома и великог улегнућа. 

Опет је дошло до "привременог" решења када је на тај део истоварен камион ломљеног асфалта да ублажи последице. Пролазиле су године, низала су се обећања, а "привремено" постаде стално. 

Коначно ове 2020. године, донета је одлука да се пут прошири и пресвуче слојем асфалта. Иза обећања и реализације овога посла, стао је лично мр Драган Божић, председник општине Тител. 

Реализација овог пројекта наишла је на велико одушевљење и подршку становника Бусије. По завршетку радова, већина је одлучила да удруже новчана средства и уз традиционално печење, пиће и колаче, прославе овај дуго сањани сан. 

Позвани су и гости из општине и представници грађевинских фирми који су учествовали у реализацији овог посла. Они који нису могли да се одазову на овај позив, уљудно су се захвалили и истакли ово дружење као леп и позитиван пример. 

Дејан Гајић председник МЗ Тител, присутнима је пренео поздраве и честитке председника  општине који није био у могућности да присуствује дружењу.

Присутнима се краћим говором обратио Илија Трбојевић Карингтон који је био један од најупорнијих и, како је он рекао, најдосаднијих у захтевима општинским органима за реализацију овог посла. Он се захвалио присутнима на одазиву за ово лепо дружење и изразио наду да ће дружење убудуће бити чешће, па и без неких великих повода, да то једноставно буде дружење комшија и пријатеља. Истакао је да је ово само један у низу послова који су пред становницима улице Александра Тишме. 

Горући проблеми су израда канализације, пешачке стазе, прикључење на гас... Много је планова за наредни период. 

Одличан домаћин овога дружења био је Милош Гојић који је као домаћин уз широки осмех дочекивао госте, спремио печење и организовао супругу, сина и комшије око послуживања.

Улица Александра Тишме настањена је људима које је невоља натерала да напусте своје крајеве, родна места, рођаке и пријатеље, посао, своје куће, стоку, њиве...

Живот у овој улици започели су у 32 квадратна метра стамбеног простора, али готово свако је доградио толико или више, однеговао воћњак, башту, травњак...

Готово сви су запослени на разним пословима, као радници у фабрикама, грађевински радници, продавци, просветни радници, правници, полицајци, медицински радници...

Од успешних ђака и студената који су се играли на уској улици Александра Тишме, популарној Бусији, очекује се да се са  поносом сећају свога детињства и одрастања, али и да запамте приче својих родитеља о неком лепом другом месту где остадоше њихови корени.

Текст и фото: 

Стево Диклић