"НЕ ИГРАЈ НА ЕНГЛЕЗЕ" У ДОМУ КУЛТУРЕ У ТИТЕЛУ

Текст и фото: Стево Диклић

У четвртак, 14. новембра, БАГ театар из Бољеваца, по други пут у кратком року обрадовао је тителску публику новом представом. Крајем маја, ово аматерско позориште представило се комедијом "Ковачи", да би сада одиграли комедију "Не играј на Енглезе", коју је према тексту Владимира Ђурђевића режирао Бора Ненић. Улогу Пауна игра Милан Милошевић, Буле је Јанко Магловски, а Бојан Вукеновић тумачи лик Пиксија.

Површно посматрано, ово је комедија пуна маестралних "провала", али у суштини је трагична драма тројице урбаних тридесетогодишњака који живе испразан живот.

Целу причу повезује њихова страст према клађењу која се увукла у све поре њихових живота, те се њихово пријатељство своди на међусобна подметања и оправдавање свог промашеног живота потенцирањем грешака онога другога.

Радња почиње приказом стана у којем незапослени Паун нервозно на ТВ-у прати утакмицу између два енглеска тима, очекујући резултат који ће га извући из проблема у које је упао због опседнутости клађењем на спортске резултате. Од резултата утакмице зависи да ли ће Паун доћи до новца који му је жена дала да уплати пут у Лондон поводом годишњице брака, а који је он изгубио у кладионици. У посету му долази Буле,незапослени вечити студент којему је отац пре кратког времена умро у великим боловима јер је он у кладионици потрошио новац који је позајмио да би оцу купио лек. На њихов позив долази и трећи другар, Пикси, лекар који је такође навучен на кладионцу и који је упао у још веће проблеме позајмљујући новац од криминалаца. Сва тројица прате утакмицу очекујући резултат који одговара неком од њих, а расположење сваког се мења управо зависно од резултата. Илузија успеха и њиховог пријатељства полако нестаје, па гледаоци сазнају да је једини Паунов "успех" што се "увалио" у женин стан, а она га вара са његовим "пријатељем " Пиксијем. Откривају се Булетове "невине" шале кроз које је понижавао осталу двојицу пријатеља, као и Пиксијеви покушаји да кроз површне љубавне везе прикрије своју инфериорност у стварном животу. Све у свему, показује се да је цео њихов живот био испразан, а пријатељство лажно. Публика је представу пратила на моменте уздржавајући се од грохотног смеха, а у другим тренуцима преиспитујући своје сопствене животе.

Аплауз на крају представе био је гаранција да ће БАГ театар и убудуће  бити радо виђен међу тителском публиком.

Задовољство није крио ни Горан Поповић, директор НБ "Стојан Трумић", која је организовала овај позоришни догађај.

Текст и фото: Стево Диклић