Pažljivo sa kupovinom (i prodajom) polovnih mobilnih (makar bilo i od dobrog druga)

Čudni su životni putevi koji nas bacaju u srećne i ne toliko srećne dogodovštine. Tako put od jednostavnog čišćenja telefona do totalne konfuzije može biti prilično kratak i zanimljiv.
Sticajem okolnosti, pre oko godinu dana postadoh vlasnik jednog Microsoftovog telefona (zarad kompletnosti informacije to je Lumia 550). Zašto i kako zaslužuje neku drugu priču od nekog drugog čoveka.
Elem, taj telefon me verno služio u proteklih godinu dana ali u poslednje vreme baterija teško da može da izvuče 24 sata bez punjenja. A i telefon mi je trenutno prljav i umazan.
Zarad poučnosti ovog članka: kada jedete burek, čvarke, čokoladu ili bilo šta masno, prstima ne bi ste trebali da se javljate na telefon. Mislim, možete ako ćete da na njegovom ekranu ostavite lep ukus hrane za kasnije, što može biti korisno ako iz nekog perverznog razloga poželite da liznete displej telefona. Ako ne gajite takve čudne fetiše, onda ne dirajte telefon masnim prstima ili ga sa vremena na vreme očistite.
Budući da nemam taj koristan običaj lizanja ekrana, odlučih se za kompletno čišćenje telefona. U te svrhe obično koristim medicinski alkohol al', ko za inat, sada za koju god plastičnu bočicu da se uhvatim u njoj bude hidrogen. Ovo je sasvim suprotno od događanja kad želim da ispiram uši: onda pronalazim samo bočice sa alkoholom. Odustah od traženja i odlučih se za kućnu varijantu tj. rakiju. Kao dezinfekciono sredstvo sam imao izbor između neke obojene brlje u kojoj je plivalo nešto što je pre dva'es i kusur godina prilikom punjenja flaše bila neka voćka i komovice što mi baba stavljala obloge protiv temperature pre (bolje da se ne sećam koliko je vremena prošlo). Ova druga tekućina mi je malo više ulivala poverenje, pa se odlučih za nju.
Sa spoljnje strane je sve prošlo glat, a sad vredi naliti telefon i iznutra.
Otvorih telefon i shvatih da je baterija naduvana k'o oni klinci što se noću vrzmaju po školskom dvorištu slušajući najgori turbo folk devedesetih na svojim telefonima.
Pomalo me hvata panika. Windows 10 mobilna platforma je pred gašenjem (egzekucija mu je zakazana za 10. decembar ove godine) pa više ne vredi ulagati ni dinara u ovaj telefon. Sa druge strane - Lumia 550 je prilično zgodna i brza spravica. Možda ima nade za moj telefon? Treba samo da vidim koliko košta baterija i da je naručim...
Auh... Pa ovo nije normalno. Gde god sam pogledao, cena baterije je bila oko 10 €. Ovo ne samo da je skupo u odnosu na cenu istog takvog (naravno - polovnog) telefona, već je i "deranje kože sa leđa". Dakle, promena baterije nije ni u kom slučaju isplatljiva!
Razočaran, pomirih se sa sudbinom, ali sudbina nije sa mnom.
Par dana nakon toga me je jedan poznanik pozvao kod njega da "pogledam" kompjuter. Pogledah i popravih neki sitan kvarčić. Nakon toga me on pozove na neko malo druženje.
Sedoh na stolicu i pogledah na sto koji se nalazio ispred mene. Na njemu su se nalazili neki telefoni. Obratih pažnju na jedan i po satu na info ekranu ga prepoznam:
"Oho! Ko je to nabavio Windows telefon?" (mislio sam na nekog od ukućana)
"Ma... Taj telefon je za prodaju... Možeš da pogledaš ako hoćeš..."
Uzeh ga u ruke i shvatam da je telefon Lumia i to 550. Neverovatna koincidencija! Upitao sam koliko traži za njega i on reče:
"Toliko i toliko (realna cena tog polovnog telefona), ali za tebe Igore, pošto nam uvek nešto pomogneš je toliko i toliko."
Zaprepastih se. Toliko košta samo baterija. Brzo se odlučujem za neku vrstu trampe i pogodba je sklopljena. Nakon toga ostajem još neko vreme kod njega, a čim se vratim kući sledi reset telefona i sve što uz to ide. Ako telefon ne bude radio kako treba, makar će mi baterija poslužiti.

Možda sam ja legao da spavam ali vrag nije. Sutradan nastaje opšta pometnja prouzrokovana prilično kompleksnim spletom okolnosti.
Otišao sam oko podneva ponovo kod tog poznanika. Nedugo posle toga mu je zvonio telefon. Poznanik u tm trenutku nije bio prisutan pa sam se ja javio. Glas iz slušalice reče da je pre koju nedelju prodao telefon mom poznaniku, ali da su na telefonu ostali neki brojevi. Iako sam znao da na tom telefonu više nema ništa od onoga što je bilo nekada, odgovorih da ću preneti poruku i da će mu se moj poznanik ubrzo javiti.
Ova kratka konverzacija mi je bila pomalo čudna. Preprodaja polovnih telefonskih krševa je postala uobičajena pojava u izvesnim slojevima našeg društva, gde se rad ne može adekvatno monetizovati zbog nedostatka novca. Ali valjda trampa podrazumeva i neka pravila? Prodavac mora imati rezervnu kopiju svojih kontakata i telefon bi trebao da bude vraćen na fabrička podešavanja.
Izgleda da ovde to nije bio slučaj. U tom trenutku mi se budi sumnja i stotinu pitanja mi se vrzma po glavi.
Svoja strahovanja sam predočio poznaniku, ali mi je on rekao da ništa ne brinem i da je sve OK. Naravno da nije bilo.
Verovatno pola sata ili sat nakon toga je kod mog poznanika svratio čovek sa kojim sam pričao preko telefona. Posle kratke priče je otišao svojoj kući i poslao mi zahtev za prijateljstvo na facebook-u kako bi smo se mi međusobno mogli čuti.
Začuđen ovakvim razvojem situacije, odlučujem da ponovo popričam sa svojim poznanikom pre nego što stupim u konverzaciju sa, za mene nepoznatim čovekom. Konverzacija je tekla otprilike ovako:
"S*. Šta se dešava u vezi sa onim telefonom? Šta njegov prethodni vlasnik želi od mene?"
"Ništa, Igore. Hteo je samo da se raspita za neke poruke... Ti nemaš veze sa tim."
"Kakve sad poruke?"
"Ma ništa. Ja sam otvorio lažni profil na facebook-u pa sam slao neke poruke."
"Slao si njemu poruke?"
"Ma jok! Mojoj bivšoj."
"Ali kakve veze ima on ili telefon sa tvojoom bivšom? I kakve veze imam ja sa tim?"
"Pa nisam slao samo mojoj bivšoj... Ja ne znam kako je to išlo preko njegovog profila. Ja sam otvorio drugi nalog. Poruke su izgledale kao da ih je on poslao."
U tom trenutku mi je pola stvari bilo jasno. Moj poznanik je otvorio nalog na fejsbuku, ali prethodni vlasnik je ostao ulogovan na mesindžeru!

Na mobilnim telefonuima su facebook i messenger dve zasebne aplikacije. Svaka od njih zasebno čuva detalje o prijavi. Prethodni vlasnik se odjavio sa svog facebook naloga, ali ga to automatski nije odjavilo sa messenger-a! Moj poznanik je u stvari slao poruke sa tuđeg naloga.
Ovo me je zaintrigiralo. Popričao sam malo o sadržaju poruka i o ljudima kojima su poslane. Poznanik me je uveravao da je sve OK i da nije slao ništa strašno, jer je samo "malo zaj*bavao" neke cure.
Dobro, ali kakve veze ja imam sa svim tim? Zašto bi onaj čovek želeo da me kontaktira?
Nagovorih poznanika da nazove prethodnog vlasnika da ja lično popričam sa njim kako bih razjasnio ovu čudnu situaciju u kojoj se nalazim. Pošto sam se predstavio, prvo pitanje koje sam kroz slušalicu čuo je bilo:
"Jesi resetovao telefon?"
"Jesam još sinoć. Čim sam ga odneo kući"
"Onda je sve u redu."
"Nije mi jasno u čemu je bio problem?"
"Ma, S*. je slao neke poruke sinoć..."
U ovom trenutku mi stvari postaju prilično zamršene.
"Kako sinoć? Telefon je bio kod mene u to vreme."
"Ne znam, nije bitno. S*. mi je riznao da je on slao poruke. Meni je bitno samo da si ti resetovao telefon i da na njemu nema ništa."
"Da. Resetovao sam ga, ali ja nisam slao nikakve poruke sa njega."
"Meni je bitno da nema mojih kontakata na njemu..."
itd.
Možda je prethodni vlasnik zadovoljan činjenicom da njegovih stvari nema u (sada mom) telefonu, međutim mene kopka izrečena informacija da, na neki način, ispada da sam ja poslao neku poruku nekome.
Upitah poznanika kada je on slao poruke i on reče da je to radio cele prošle nedelje. "Ali nije to ništa strašno. Nisam ja slao bog zna šta, već samo »Gde si? Šta radiš« i tako to..."
Na pitanje kada je poslao poslednju poruku, odgovorio je juče popodne. Nešto mi pade na um:
"A jeli li se telefonom juče prikačio na net?"
"Pa telefon je juče bio na netu, ali mi je bio slab signal, pa sam mu iskljuučio vaj-faj malo pre nego što si ti došao."
Dakle, i ovaj delić zagonetke mi je tada bio razjašnjen. Izgleda da je moj poznanik napisao poruku i da je telefon neposredno pre slanja ostao bez interneta. Kada sam ga doneo kući on se konektovao na mrežu i automatski poslao poruku preko messenger--a u pozadini. Verovatno se to odvijalo u trenucima dok sam ja kroz opcije podešavanja tražio dugme za reset telefona na fabričke vrednosti!
Kasnije tog dana sam preko fejsbuka još malo popričao sa prethodnim vlasnikom telefona. Čovek je primetio da mu neko šalje poruke sa njegovog naloga, pa je mislio da ga je neko uhakovao.
Na kraju pomišljam kako je sve ovo zapravo i dobro prošlo.
Moj poznanik je mogao zloupotrebiti nalog prethodnog vlasnika tako što bi slao lascivne poruke. U tom slučaju ja bih, sem telefona najverovatnije dobio i batine gratis od nekog nepoznatog čoveka za nešto što nisam učinio.
Poenta ove priče je da izbrišete sve svoje podatke ukoliko prodajete telefon. A ako se odlučujete za kupovinu polovnog telefona: resetujte ga na fabričke vrednosti odmah ispred prethodnog vlasnika.