Poslednji zmaj V
Poglavlje peto: Nemoguća misija
Ove Degenijusove reči su bile poziv vilenjacima da pokušaju nešto što će, kako se na kraju ispostavilo, biti nemoguća misija - uhvatiti živog Zmaja! Zasedanja Mudrih staraca su bila danonoćna. Morala se smisliti taktika. Za to vreme, vojno rukovodstvo vilenjaka je obustavilo sve akcije na terenu, jer naprosto - nisu imale smisla nakon ovog novog otkrića.
Ova neočekivana odluka vilenjaka je bila olakšavajuća za Zmajeve. U toku svog gracioznog leta su se sve ređe mogli susresti sa opasnostima otrovnih strelica, što je uticalo na to da se oni prilično opuste. Za razliku od ostatka svojih sunarodnika Vatrus Grejus Lenjus nije bio nimalo glup Zmaj i znao je da se u budućnosti sprema nešto mnogo gadnije. Znao je staru šumsku izreku koja glasi: "jednom poludeli vilenjak je zauvek lud vilenjak", a dobro je znao i činjenicu da se vilenjačko ludilo nepoznatog porekla ne može izlečiti. Zbog toga je naredio svakom Zmaju da dobro osmatra svoju okolinu i da, na najmanji mogući znak vilenjačke opasnosti, momentalno prekine svoj let kako bi se što brže vratio nazad u močvaru sa koordinatama uočenog mesta. Vatrus Grejus Lenjus je želeo da efikasno organizuje napad kako bi zauvek uklonio dosadnu vilenjačku pretnju.
Posle četiri neprespavane noći punog meseca, Vilenjačka Akademija Nauka i Umetnosti je izašla u javnost sa svojim rešenjem problema. Ideja je bila da vilenjaci moraju da naprave elastičnu mrežu u koju bi uhvatili živog Zmaja. Tako uhvaćeni Zmaj je još uvek opasnost za njih, te mu je stoga potrebno, na neki način, začepiti gubicu kroz koju bljuje vatru. U tu svrhu je, po njihovim rečima, najbolje koristiti vilenjačke prljave čarape koje, sem efekta zatvaranja gubice, mogu imati i omamljujuće dejstvo na zarobljenu jedinku Zmaja. Budući da su Zmajevi glomazna bića, biće im potrebna jedna zaista ogromna količina prljavih čarapa.
Vilenjačko vojno rukovodstvo je sa oduševljenjem prihvatilo ovaj predlog! Odmah su mobilisali stanovništvo i rasporedili ih u radne jedinice. Jedna grupa je plela mreže od mladih i savitljivih izdanaka drveća u koje bi bio namamljen i ulovljen neki Zmaj. Druga grupa stanovništva je imala zadatak da iz svake kuće pokupe što veći broj prljavih čarapa. Međutim, vilenjaci su gajili izvestan fetiš prema svojim čarapama koje nisu menjali baš često. Kako je vojska pokupila većinu njihovih čarapa, pojavila se iznenadna nestašica tog izuzetno korisnog odevnog predmeta, što je na kraju dovelo do toga da su prljave čarape postala retka i dragocena roba kojom se trgovalo na vilenjačkom crnom tržištu.
Vojnicima je trebalo dve noći da shvate da im prljave čarape nestaju iz žbunja u koje su ih odlagali! Otkrili su da se njihovi sunarodnici šunjaju i kradu preko potrebno hemijsko oružije za borbu protiv Zmajeva - obične čarape! Mnogo milenijuma nakon ovih događaja je ostalo prilično bizarno pitanje čiji odgovor nije rasvetljen ni do današnjeg dana i kojim su se bavili najveći vilenjački mudraci sa Tibeta, a koje je potaknuto intrigantnom činjenicom da je uvek nestajala samo jedna prljava čarapa! Lopovi nikada nisu odnosili par čarapa, već su jednostavno ostavljali jednu a jednu uzimali sa sobom. Niko nikada nije shvatio šta će nekom rasparena i nadasve prljava čarapa? Dakle, to filozofsko pitanje koje je ostalo nakon ovog događaja je: "Kuda mi je nestala jedna čarapa?" i njegova varijacija: "Šta da radim sa jednom čarapom?"
Iako deluje smešno i sarkastično da se o tim pitanjima uopšte i razmišlja, nemogućnost davanja odgovora je imalo prilično ozbiljnih posledica na brojne brakove - kako vilenjaka, tako i ostalih, manje razvijenih i mnogo glupljih životnih formi.
Zbog svega toga, Vojno rukovodstvo je organizovalo građanstvo i u treću grupu čije je zaduženje bilo čuvanje žbuna u kojem su bile te oduzete čarape. Ova grupa je odradila svoj posao časno i nadasve pošteno, iako nisu nikada uhvatili niti jednog lopova, sa zaista minimalnim gubitkom od samo 1.654.253 čarape!
Svo vreme, vilenjačka vojska je vežbala mamljenje Zmaja i bacanje mreže na njega. U trenutku kada je smatrao da mu je vojska dovoljno uvežbana, vilenjački general Zveketalo VIII je naredio ratni raspored svojih skauta po šumi. Ubrzo je čitav vojni vrh imao mapu na kojoj su bile oznake čestih letova, hranilišta i pojilišta Zmajeva. To je bilo dovoljno da se pošalju jedinice čiji je jedini cilj - uhvatiti živog Zmaja po svaku cenu!
Poslali su prvo jednu jedinicu. Zatim drugu. Potom i treću... Koliko god svojih malenih vojnika da su poslali u taj poduhvat, niti jedan se nije vraćao.
Dugo vremena je Degenijusu trebalo da shvati šta se dešava i zašto njihov plan ne uspeva. Duboko razmišljajući pred očima mu se, jedne vedre i tople noći, ukazala gotovo neprimetna greška na koju niko do tada nije obratio pažnju: Zmaju uhvaćenom u njihovu mrežu je bilo dovoljno da bljucne koji plamičak i tako bi ta mreža izgorela jer je napravljena od pruća i drveća! Kroz Degenijusov mozak se momentalno nakon ovog otkrića stvorila i slika kako nakon paljenja mreže, nesretni Zmaj nastavlja da flambira preostale vilenjake, začuđeno gledajući u poveću gomilu prljavih čarapa!
Kroz usne mu se tada ote duboki uzdah. Svi ti malecni životi su olako protraćeni samo zbog te male greške vilenjačke akademije Nauka i Umetnosti, koja je zatim dovela i do greške u planiranju vilenjačke vojne taktike. Takvi vilenjački gubici su nedopustivi! A naređenje njihovog tadašnjeg vladara Lelemudoja trećeg da se iseku i čvršća stabla od kojih bi se pravile mnogo čvršće mreže, je nakon svega besmisleno! Važno je napomenuti da je ova naredba njihovog vladara napravila od okoline vilenjačke prestonice prilično veliku livadu.
Degenijus je lagano ustao iz svog kreveta. Nije mu se žurilo. Znao je da se kod vilenjačkog vladara ne ide naprečac. Zahvatio je malo tečnosti iz svoje noćne posude kako bi se umio i oprao zube. Zatim je pogledao ispod suvog lista, gde mu je stajala svečana garderoba. Izabrao je šta će obući a zatim je seo za sto kako bi prezalogajio nešto. Nakon prilično obilnog obroka, obukao se, navukao samo jednu čarapu, pogledao kroz prozor i, videvši da je sunce već visoko na nebu, brzo izjurio u pravcu dvorca Lelemudoja trećeg kako bi mu javio ovo važno saznanje i informacije koje su od ključnog značaja za ovladavanje tehnologijom proizvodnje vatre!
Kao jedan od najodgovornijih vilenjaka, Degenijus je morao da požuri jer budućnost sada zavisi samo od njega. Trčeći tako preko proplanka sreo je mnogo svojih sunarodnika koji su se u tom trenutku vraćali sa pijace. Zastao je sa jednim, pa sa drugim a iza ćoška i sa trećim, četvrtim... šezdesetim... Sa svakim od njih je prozborio po koju reč i kada je ugledao mesec, koji je već počeo da ocrtava svoju siluetu na nebu, osetio je glad. Razgovori o svakodnevnim problemima umeju baš da iscrpe vilenjaka! Odlučio je da se vrati kući kako bi prezalogajio nešto i malo se odmorio.
Stigavši kući, zgotovio je ukusan obrok od 5 grama korena zubače sa dodatkom 2 grama mesa kišne gliste koji se gnječe 10 minuta u 5 mililitara čiste jutarnje rose sa kojom se prelila duboka posuda u kojoj se nalazi jedan gram puževog loja. Na kraju se sve to prelije sa dva mililitra soka od cvetova zove.
Seo je za sto lagano se oblizujući. Posle samo par zalogaja i uživanju u istim, Degenijus se jednostavno zagrcnuo. Uživanje mu je prekinula misao da je on rukovodstvu svoje zajednice zaboravio da kaže mnogo toga važnog što ne sme da čeka! Tu misao je lagano oterao sa drugom, mnogo lepšom mišlju: mora uživati u obroku, a zatim se dobro odmoriti. Sutra ujutro će požuriti. Zatim Degenijus nastavlja da uživa u prelepoj klopi, a nedugo potom i u prelepim snovima.
Vojnicima je trebalo dve noći da shvate da im prljave čarape nestaju iz žbunja u koje su ih odlagali! Otkrili su da se njihovi sunarodnici šunjaju i kradu preko potrebno hemijsko oružije za borbu protiv Zmajeva - obične čarape! Mnogo milenijuma nakon ovih događaja je ostalo prilično bizarno pitanje čiji odgovor nije rasvetljen ni do današnjeg dana i kojim su se bavili najveći vilenjački mudraci sa Tibeta, a koje je potaknuto intrigantnom činjenicom da je uvek nestajala samo jedna prljava čarapa! Lopovi nikada nisu odnosili par čarapa, već su jednostavno ostavljali jednu a jednu uzimali sa sobom. Niko nikada nije shvatio šta će nekom rasparena i nadasve prljava čarapa? Dakle, to filozofsko pitanje koje je ostalo nakon ovog događaja je: "Kuda mi je nestala jedna čarapa?" i njegova varijacija: "Šta da radim sa jednom čarapom?"
Iako deluje smešno i sarkastično da se o tim pitanjima uopšte i razmišlja, nemogućnost davanja odgovora je imalo prilično ozbiljnih posledica na brojne brakove - kako vilenjaka, tako i ostalih, manje razvijenih i mnogo glupljih životnih formi.
Zbog svega toga, Vojno rukovodstvo je organizovalo građanstvo i u treću grupu čije je zaduženje bilo čuvanje žbuna u kojem su bile te oduzete čarape. Ova grupa je odradila svoj posao časno i nadasve pošteno, iako nisu nikada uhvatili niti jednog lopova, sa zaista minimalnim gubitkom od samo 1.654.253 čarape!
Svo vreme, vilenjačka vojska je vežbala mamljenje Zmaja i bacanje mreže na njega. U trenutku kada je smatrao da mu je vojska dovoljno uvežbana, vilenjački general Zveketalo VIII je naredio ratni raspored svojih skauta po šumi. Ubrzo je čitav vojni vrh imao mapu na kojoj su bile oznake čestih letova, hranilišta i pojilišta Zmajeva. To je bilo dovoljno da se pošalju jedinice čiji je jedini cilj - uhvatiti živog Zmaja po svaku cenu!
Poslali su prvo jednu jedinicu. Zatim drugu. Potom i treću... Koliko god svojih malenih vojnika da su poslali u taj poduhvat, niti jedan se nije vraćao.
Dugo vremena je Degenijusu trebalo da shvati šta se dešava i zašto njihov plan ne uspeva. Duboko razmišljajući pred očima mu se, jedne vedre i tople noći, ukazala gotovo neprimetna greška na koju niko do tada nije obratio pažnju: Zmaju uhvaćenom u njihovu mrežu je bilo dovoljno da bljucne koji plamičak i tako bi ta mreža izgorela jer je napravljena od pruća i drveća! Kroz Degenijusov mozak se momentalno nakon ovog otkrića stvorila i slika kako nakon paljenja mreže, nesretni Zmaj nastavlja da flambira preostale vilenjake, začuđeno gledajući u poveću gomilu prljavih čarapa!
Kroz usne mu se tada ote duboki uzdah. Svi ti malecni životi su olako protraćeni samo zbog te male greške vilenjačke akademije Nauka i Umetnosti, koja je zatim dovela i do greške u planiranju vilenjačke vojne taktike. Takvi vilenjački gubici su nedopustivi! A naređenje njihovog tadašnjeg vladara Lelemudoja trećeg da se iseku i čvršća stabla od kojih bi se pravile mnogo čvršće mreže, je nakon svega besmisleno! Važno je napomenuti da je ova naredba njihovog vladara napravila od okoline vilenjačke prestonice prilično veliku livadu.
Degenijus je lagano ustao iz svog kreveta. Nije mu se žurilo. Znao je da se kod vilenjačkog vladara ne ide naprečac. Zahvatio je malo tečnosti iz svoje noćne posude kako bi se umio i oprao zube. Zatim je pogledao ispod suvog lista, gde mu je stajala svečana garderoba. Izabrao je šta će obući a zatim je seo za sto kako bi prezalogajio nešto. Nakon prilično obilnog obroka, obukao se, navukao samo jednu čarapu, pogledao kroz prozor i, videvši da je sunce već visoko na nebu, brzo izjurio u pravcu dvorca Lelemudoja trećeg kako bi mu javio ovo važno saznanje i informacije koje su od ključnog značaja za ovladavanje tehnologijom proizvodnje vatre!
Kao jedan od najodgovornijih vilenjaka, Degenijus je morao da požuri jer budućnost sada zavisi samo od njega. Trčeći tako preko proplanka sreo je mnogo svojih sunarodnika koji su se u tom trenutku vraćali sa pijace. Zastao je sa jednim, pa sa drugim a iza ćoška i sa trećim, četvrtim... šezdesetim... Sa svakim od njih je prozborio po koju reč i kada je ugledao mesec, koji je već počeo da ocrtava svoju siluetu na nebu, osetio je glad. Razgovori o svakodnevnim problemima umeju baš da iscrpe vilenjaka! Odlučio je da se vrati kući kako bi prezalogajio nešto i malo se odmorio.
Stigavši kući, zgotovio je ukusan obrok od 5 grama korena zubače sa dodatkom 2 grama mesa kišne gliste koji se gnječe 10 minuta u 5 mililitara čiste jutarnje rose sa kojom se prelila duboka posuda u kojoj se nalazi jedan gram puževog loja. Na kraju se sve to prelije sa dva mililitra soka od cvetova zove.
Seo je za sto lagano se oblizujući. Posle samo par zalogaja i uživanju u istim, Degenijus se jednostavno zagrcnuo. Uživanje mu je prekinula misao da je on rukovodstvu svoje zajednice zaboravio da kaže mnogo toga važnog što ne sme da čeka! Tu misao je lagano oterao sa drugom, mnogo lepšom mišlju: mora uživati u obroku, a zatim se dobro odmoriti. Sutra ujutro će požuriti. Zatim Degenijus nastavlja da uživa u prelepoj klopi, a nedugo potom i u prelepim snovima.
0 Коментари
Pokažite nam šta mislite o ovome!