Ezop je kriv za sve

Ezop je kriv za sve

Cilj ovog teksta nije da Vas vrati u prošlost.

Sećate li se kad ste bili u nižim razredima osnovne škole, na času "Poznavanje Prirode i Društva", pa Vam se sviđala devojka u klupi ispred, i Vi ste se svim silama trudili da je malko počupate za kosu, a onda neki mangup iz klupe iza, pokuša da napravi neki nestašluk, pa se okrenete i odalamite mu jednu dobru pljusku, na šta Vam učiteljica smanji ocenu iz vladanja? Ups.... Pardon, to je bilo na času Matematike...

Portret Ezopa - Diego Velázquez [Public domain], via Wikimedia Commons

Elem ovo se učilo na časovima srpskog (u neko davno, mitološko vreme kada sam ja išao u školu, to se zvalo malo proširenije, ali šta ću - vremena se menjaju).

Mora da se sećate tih epskih basni, u kojima su glavni junaci malecne i umiljate životinje, a koje su imale pouku (naravoučenije) kako živeti i vladati se. Većinu tih basni je napisao Ezop. Naš prevod je uradio Dositej Obradović.
Naravno, tada su se našle u školskom programu, u malo izmenjenom obliku koje je prilagođeno školskom uzrastu. Inače bi deca verovatno imala noćne more, ili teške traume. Neko ko je zaboravio o čemu ja zapravo ovde pišem bi verovatno rekao "ma daj... šta pričaš to?", i takvu opaska bi bila sasvim korektna... Sve do trenutka kada se sagovornik ne nagovori da zaista i pročita neke stvari iz Ezopovog opusa. Evo na primer originalnog prevoda basne "Orao i Lisica". Da li je sada stvar o kojoj pišem malo jasnija?

Portret Dositeja Obradovića - Arsa Teodorović (izvor Wikipedia)

Bojim se da bi u današnjem vremenu ovakve stvari, kao što su basne u izvornom obliku, bile zabranjene. Ali na sreću, postoje ljudi koji shvataju vrednosti svake dublje poente koja se krije iza ovako kratkih, nasilnih i strašnih priča. Život nije lak, i to se treba što ranije naučiti, ali i kako da se ti životni problemi što lakše zaobiđu, naravno ukoliko se to na pravilan način nauči (mada je to pomalo utopijski stav, jer se mnogo brže zaboravlja).
Ali, cilj ovog teksta nije da Vas vrati u školske klupe, već da Vas vrati u stvarnost. Ezop je živeo od 621. do 564g. pre nove ere, a njegova dela i smernice su aktuelne i danas. Da li ljudska vrsta ne obraća dovoljno pažnje, pa u njoj još uvek ima lenjih cvrčaka i vrednih mrava, zlih orlova koji kukaju kad su ustreljeni i sličnih životinja. Čini se kao da nikakva poenta iz svega nije izvučena.
Iz ovoga sledi pogrešan zaključak da je ceo trud koji su uložili mnogi, od Ezopa, Dositeja Obradovića, preko gomile drugih ljudi koji su prilagođavali tekstove, uzaludan. Nije. Znali su svi oni da će gomila ljudi njih čitati (zapravo, prosvetiteljstvo je bilo i cilj), ali da će malo njih to i razumeti. Ali dokle god postoji makar jedan čovek koji shvati, njihov trud nije uzaludan.
Iz svega ovoga proizilazi da Ezop nije kriv za sve... Krivi su pojedini ljudi koji svoje životinjske osobine ne umeju da ukrote, pa stvaraju lošu sliku o celom jednom društvu.