Bekstvo iz Titela - RP

Pitao sam seda li uopšte i objavljivati nešto, nešto što nije dovršeno...
Nešto što broji deceniju svog postojanja, nešto što je prekriveno maglom, i zaboravljeno...
Ali kad metla sećanja razgrne paučinu zaborava,
Do izražaja dođe predivna boja otvorenih i predivnih osećanja i nade koja su tada postojala, a sad samo čuči i plače u meni, jer se nosi sopstvenom mišlju: Zašto Ja nikad nisam poslušao sopstvenu pesmu, i načinio bilo koji/bilo kakav korak iz ovog zgubidanskog mesta?
Ali da se vratimo...
April 2002. Soba jedne prijateljice... Ne pitajte me kako je soba izgledala, jer, dok sam stajao na vratima, meni je za oko zapala akustična gitara koja je veselo izvirivala između ormara u uglu... Posle toga je ta vesela gitara sama doletela meni u ruke...
"Oćeš da ti pokažem šta sam uvežbala da sviram?" - reče drugarica...
"Ma jok! Daj da ja probam, jest da me gadno slušati dok sviram, al znam par akorda" - istina...
Ajd idemo gotovo pa školski: Am, F, Am, F, Am , F... i šta sad? Pa C - Hej, pa ovo i ne zvuči loše...Ajd još koji krug... Am, F, Am, F, Am, F, C, C - huh... strofa gotova.... A gde je refren? Ajd.. C, G, Am - nije loše, a onda isto to sa promenom ritma da liči pomalo na Azru... C, G, Am... Gotovo...
Fali tekst... Ajd smisliću nešto... Ali drugarice, hoćeš je ti pevati? Smislio sam pesmu u ženskom rodu...
O.... Da.... Pevala je jednim od retko dobrih glasova koje sam u životu čuo! - Šteta je samo što njen talenat nije krenuo u tom smeru, valjda mnogi ljudi čuvaju ono što je najvrednije u njima za sebe, i svoje najbliže...

"Vau, ovo i nije tako loše.... Imam kasoš **kasetofon-sprava koja je nekada služila za slušanje i snimanje muzike** ajd da to snimimo?"
""Fali još teksta... Ajd sutra, samo kad se setim šta u to da stavim...."
Možda bi ja nešto i stavio u to da me nije mrzelo da napišem tekst na neki papir. Neka, sutra ću...
Ali, kako obično biva, zbog obaveza ili sličnih nedaća, to sutra nikada nije došlo...
A sudbina uvek ume da bude kučka, i da pokida i one končiće prijatejstva, kao i da nas zaskoči iza ugla  i podrugljivo saplete sa ponekim smrtnim slučajem, ili još gore , da nas sa vrha neke zgrade gađa nekom gadnom boleštinom...
E tako je prošlo skoro ničim obeleženih par godina...
2005-ta i ništa se promenilo nije, ili možda i jeste, a da ja nisam obratio pažnju...
Uglavnom, veseli bendovi se te godine spremaju za neku svirku, jedinstvenu priliku u toku godine gde mogu pokazati makar zrnce svoga talenta... "Dođi da nas čuješ kako pržimo..." -reče drugar "imamo probu u toliko i toliko...."
Važi... Čoveče, pa jedva čekam...
Prvo moramo raščistiti: imati muzičku probu i/ili svirku u mestima koje su upravo izašle iz sluznice nekog krajnje svenemogućeg bića, i kao takva se zalepila i skorila na ovozemaljskom globusu, je u stvari jako komplikovana stvar....
Imate par ljudi dobre volje koji imaju opremu, i imate par ljudi dobre volje koji imaju prostor, i par ljudi koji sem želje da sviraju - nemaju ništa... i konačno imate par ljudi dobre volje koji imaju instrumente...
Ako bilo koja karika u lancu zakaže - gotovo... Nema benda....
Juhu, tu sam... Dobro zvuče... Ups, bubnjar žuri na bus, posao zove... Ostade gitara+bas i dva druga koji imaju termin još 45 min, a šteta da propadne...
"Ti , ono beše malo sviruckaš?"
"hmmm, znam 2-3 akorda, nije me zanimalo više... Ja se izvinjavam... Mislim, vidi se da slušam Ramones-e"
"Aj za bubnjeve" ----- "??????????????????????????" - dođavola, zvučao sam ko truli auspuh stojadina kad se vuče po asfaltu.....
"Aj probaj bas?"....-Šta će na bas-u još tri žice, zar mu nije potrebna samo jedna? O ove ostale samo zapinjem....
"Dobro, čoveče, umeš li ti išta da sviraš duže od 10 sekundi?" - čekaj malo... Pa umem... Daj gitaru... Kako se aktivira distorzija???? - već se oni lupaju po čelu....
"Imam par svojih stvari, ko će da peva?" (samo se treba setiti teksta, hehehe - ali trenutak kad sam dodirnuo vrat gitare je bio dovoljan...)
"Ako su tvoje stvari, pevaj ih sam..."
"A ko će svirati gitaru??"
"Ti..."  - Eh,jadan ja.... "Gledajte, pesma zvuči ovako..."
Am , F, Am, F, Am, F, C, C, C...
Uvek sam želela....
("Huh, šta?"-"Pardon, sad ćemo je prevesti na muški pol, zaboravih da nisam pevaljka...)
"Ajd, slušaj samo bubanj"-ova dvojica su već uklavirila sve... I kako i šta i gde... "Idemo, je'n, dva, tri i..."
Uvek sam želeo
Da osetim vetar,
Uvek sam želeo
Da osetim dodir,
Uvek sam želeo
Da osetim tebe
Zbog nas...

(promena ritma na C, G, Am - totalno ispadam, al ovima se svidelo, nema stajanja)

Zato sam želeo
Da odem....
Zato sam morao
Da pobegnem...
Zato sam morao
Da odem...
Zato sam želeo
Da pobegnem...

(pa sam ovde promašio pedalu distorzije, pa je drugar za basom morao da "skoči" na nju... Što je dovelo ne do potrebnog "prelaza", već do zvuka bućkanja sarme u želudcu dok je "zalivate" s najgorom brljom od rakije)

To je
Bekstvo iz Titela
Moje 
Bekstvo iz Titela....

(huh, još samo tri kruga Am, F-a i C i kraj....)
Gledaju oni mene, gledam ja njih... "To je to????Gde je ostatak?..." - "Ostatak čega?" - "Ostatak pesme..." 
Nema...
OK... Idemo isto to samo dva puta... Ovo je dobro... Ovog puta, ne diraj distorziju, u stvari nemoj da sviraš u refrenu, bas i naši back-vokali te pokrivaju...
(Čekaj, jel sam ja to dobro čuo da se nekome ovo i svidelo???)
Vau... Uz sitne izmene za 20 min pesma je bila skoro pa (za mene) perfektna...
A ko kanda i za njih...
"Imaš još koju?"
"Da???"
Pa smo i tu drugu... Ali, ta druga je bila priča za sebe...
Ja na dolmi
Sedim sasvim sam
Sedim sam
I razmišljam...
(Eh, pa i sad to radim, nakon toliko godina... Stvarno je "priča za sebe" ali samo da kažem:
Vau... Bubnjar je totalno promenio ritam, tako da je od distrofično-distorzirane 3 akordne splačine od nje stvorio (bolje reći su stvorili-jer ja sam tu mogao samo da-smetam) jednu dobru regge stvar...
I tako... Za 45 min mi smo imali dve gotovo spremne stvari za svirku... Da je bilo više vremena, bilo bi i bolje... (haha, možda bi i ja naučio da sviram , ko zna?)
"Vidimo se sutra" - naravno usput smo našli i pevačicu, koja bi, ako nikom, onda meni olakšala život, da ne "nabadam" čas mikrofon, čas žice od gitare...
Al ne lezi vraže... U danima kad misliš da si makar malo postigao sreću, prst sudbine te pogodi pravo u zadnjicu, čisto da ti pokaže da nisi u pravu...
Ako se setite lanca ljudi dobre volje koji su potrebni za svirku shvatićete da je dobra volja ono što ih povezuje, e sem srećne okolnosti nalaženja pevačice, desila se i nesrećna okolnost da naletimo na jednog čoveka dobre volje , koji taj dan i nije bio baš dobre volje tako da smo izvisili...
Bio bi to kraj ove priče da od tada nije prošlo x godina, a proći će još y (gde i x i y teže beskonačnosti) a da se ništa živo nije i neće promeniti...
A ja, kao i svi ostali, imam sve manje snage, sve manje volje...

Zato sam
Trebao da odem...
Zato sam
Trebao da pobegnem...

Al sad je kasno.... Pa ipak, možda je jedan od mojih načina ovde, kod mene... U srcu...

Ovo je
Bekstvo iz Titela
Moje
Bakstvo iz Titela.....

Коментари

Popularno

Tehnički problemi (i ostala tehnička čudesa) u najavi (i u bliskoj istoriji)

Izvršavanje Python programa

Izbor uređivača teksta (Editora)

Vredela si svakoga stiha

Kreiranje izvorne datoteke

Prevelika očekivanja

Strip o Brus Liju?

Matematički izrazi (ekspresije) u naše programu

Parametri i argumenti funkcija